Job 37
1 “At this my heart also pounds and leaps from its place.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 Listen closely to the thunder of His voice and the rumbling that comes from His mouth.
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 He unleashes His lightning beneath the whole sky and sends it to the ends of the earth.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 Then there comes a roaring sound; He thunders with His majestic voice. He does not restrain the lightning when His voice resounds.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 God thunders wondrously with His voice; He does great things we cannot comprehend.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 For He says to the snow, ‘Fall on the earth,’ and to the gentle rain, ‘Pour out a mighty downpour.’
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 He seals up the hand of every man, so that all men may know His work.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 The wild animals enter their lairs; they settle down in their dens.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 The tempest comes from its chamber, and the cold from the driving north winds.
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 By the breath of God the ice is formed and the watery expanses are frozen.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 He loads the clouds with moisture; He scatters His lightning through them.
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 They swirl about, whirling at His direction, accomplishing all that He commands over the face of all the earth.
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 Whether for punishment or for His land, He accomplishes this in His loving devotion.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 Listen to this, O Job; stand still and consider the wonders of God.
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Do you know how God dispatches the clouds or makes the lightning flash?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Do you understand how the clouds float, those wonders of Him who is perfect in knowledge?
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 You whose clothes get hot when the land lies hushed under the south wind,
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 can you, like Him, spread out the skies to reflect the heat like a mirror of bronze?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 Teach us what we should say to Him; we cannot draw up our case when our faces are in darkness.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 Should He be told that I want to speak? Would a man ask to be swallowed up?
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 Now no one can gaze at the sun when it is bright in the skies after the wind has swept them clean.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 Out of the north He comes in golden splendor; awesome majesty surrounds Him.
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 The Almighty is beyond our reach; He is exalted in power! In His justice and great righteousness He does not oppress.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 Therefore, men fear Him, for He is not partial to the wise in heart.”
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
