Job 32
1 So these three men stopped answering Job, because he was righteous in his own eyes.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 This kindled the anger of Elihu son of Barachel the Buzite, of the family of Ram. He burned with anger against Job for justifying himself rather than God,
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 and he burned with anger against Job’s three friends because they had failed to refute Job, and yet had condemned him.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Now Elihu had waited to speak to Job because the others were older than he.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 But when he saw that the three men had no further reply, his anger was kindled.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 So Elihu son of Barachel the Buzite declared: “I am young in years, while you are old; that is why I was timid and afraid to tell you what I know.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 I thought that age should speak, and many years should teach wisdom.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 But there is a spirit in a man, the breath of the Almighty, that gives him understanding.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 It is not only the old who are wise, or the elderly who understand justice.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Therefore I say, ‘Listen to me; I too will declare what I know.’
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Indeed, I waited while you spoke; I listened to your reasoning; as you searched for words,
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 I paid you full attention. But no one proved Job wrong; not one of you rebutted his arguments.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 So do not claim, ‘We have found wisdom; let God, not man, refute him.’
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 But Job has not directed his words against me, and I will not answer him with your arguments.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Job’s friends are dismayed, with no more to say; words have escaped them.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Must I wait, now that they are silent, now that they stand and no longer reply?
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 I too will answer; yes, I will declare what I know.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 For I am full of words, and my spirit within me compels me.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Behold, my belly is like unvented wine; it is about to burst like a new wineskin.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 I must speak and find relief; I must open my lips and respond.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 I will be partial to no one, nor will I flatter any man.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 For I do not know how to flatter, or my Maker would remove me in an instant.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
