< Job 31 >
1 “I have made a covenant with my eyes. How then could I gaze with desire at a virgin?
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 For what is the allotment of God from above, or the heritage from the Almighty on high?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Does not disaster come to the unjust and calamity to the workers of iniquity?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Does He not see my ways and count my every step?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 If I have walked in falsehood or my foot has rushed to deceit,
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 let God weigh me with honest scales, that He may know my integrity.
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 If my steps have turned from the path, if my heart has followed my eyes, or if impurity has stuck to my hands,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 then may another eat what I have sown, and may my crops be uprooted.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 If my heart has been enticed by my neighbor’s wife, or I have lurked at his door,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 then may my own wife grind grain for another, and may other men sleep with her.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 For that would be a heinous crime, an iniquity to be judged.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 For it is a fire that burns down to Abaddon; it would root out my entire harvest.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 If I have rejected the cause of my manservant or maidservant when they made a complaint against me,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 what will I do when God rises to judge? How will I answer when called to account?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Did not He who made me in the womb also make them? Did not the same One form us in the womb?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 If I have denied the desires of the poor or allowed the widow’s eyes to fail,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 if I have eaten my morsel alone, not sharing it with the fatherless—
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 though from my youth I reared him as would a father, and from my mother’s womb I guided the widow—
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 if I have seen one perish for lack of clothing, or a needy man without a cloak,
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 if his heart has not blessed me for warming him with the fleece of my sheep,
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 if I have lifted up my hand against the fatherless because I saw that I had support in the gate,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 then may my arm fall from my shoulder and be torn from its socket.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 For calamity from God terrifies me, and His splendor I cannot overpower.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 If I have put my trust in gold or called pure gold my security,
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 if I have rejoiced in my great wealth because my hand had gained so much,
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 if I have beheld the sun in its radiance or the moon moving in splendor,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 so that my heart was secretly enticed and my hand threw a kiss from my mouth,
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 this would also be an iniquity to be judged, for I would have denied God on high.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 If I have rejoiced in my enemy’s ruin, or exulted when evil befell him—
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 I have not allowed my mouth to sin by asking for his life with a curse—
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 if the men of my house have not said, ‘Who is there who has not had his fill?’—
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 but no stranger had to lodge on the street, for my door has been open to the traveler—
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 if I have covered my transgressions like Adam by hiding my guilt in my heart,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 because I greatly feared the crowds and the contempt of the clans terrified me, so that I kept silent and would not go outside—
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 (Oh, that I had one to hear me! Here is my signature. Let the Almighty answer me; let my accuser compose an indictment.
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Surely I would carry it on my shoulder and wear it like a crown.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 I would give account of all my steps; I would approach Him like a prince.)—
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 if my land cries out against me and its furrows weep together,
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 if I have devoured its produce without payment or broken the spirit of its tenants,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 then let briers grow instead of wheat and stinkweed instead of barley.” Thus conclude the words of Job.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.