Job 24
1 “Why does the Almighty not reserve times for judgment? Why may those who know Him never see His days?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Men move boundary stones; they pasture stolen flocks.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 They drive away the donkey of the fatherless and take the widow’s ox in pledge.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They push the needy off the road and force all the poor of the land into hiding.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Indeed, like wild donkeys in the desert, the poor go to work foraging for food; the wasteland is food for their children.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 They gather fodder in the fields and glean the vineyards of the wicked.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Without clothing, they spend the night naked; they have no covering against the cold.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Drenched by mountain rains, they huddle against the rocks for want of shelter.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 The fatherless infant is snatched from the breast; the nursing child of the poor is seized for a debt.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Without clothing, they wander about naked. They carry the sheaves, but still go hungry.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 They crush olives within their walls; they tread the winepresses, but go thirsty.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 From the city, men groan, and the souls of the wounded cry out, yet God charges no one with wrongdoing.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Then there are those who rebel against the light, not knowing its ways or staying on its paths.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 When daylight is gone, the murderer rises to kill the poor and needy; in the night he is like a thief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 The eye of the adulterer watches for twilight. Thinking, ‘No eye will see me,’ he covers his face.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 In the dark they dig through houses; by day they shut themselves in, never to experience the light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 For to them, deep darkness is their morning; surely they are friends with the terrors of darkness!
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 They are but foam on the surface of the water; their portion of the land is cursed, so that no one turns toward their vineyards.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 As drought and heat consume the melting snow, so Sheol steals those who have sinned. (Sheol h7585)
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 The womb forgets them; the worm feeds on them; they are remembered no more. So injustice is like a broken tree.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 They prey on the barren and childless, and show no kindness to the widow.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Yet by His power, God drags away the mighty; though rising up, they have no assurance of life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 He gives them a sense of security, but His eyes are on their ways.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 They are exalted for a moment, then they are gone; they are brought low and gathered up like all others; they are cut off like heads of grain.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 If this is not so, then who can prove me a liar and reduce my words to nothing?”
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
