< Job 19 >
2 “How long will you torment me and crush me with your words?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Ten times now you have reproached me; you shamelessly mistreat me.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Even if I have truly gone astray, my error concerns me alone.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 If indeed you would exalt yourselves above me and use my disgrace against me,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 then understand that it is God who has wronged me and drawn His net around me.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Though I cry out, ‘Violence!’ I get no response; though I call for help, there is no justice.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 He has blocked my way so I cannot pass; He has veiled my paths with darkness.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 He has stripped me of my honor and removed the crown from my head.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 He tears me down on every side until I am gone; He uproots my hope like a tree.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 His anger burns against me, and He counts me among His enemies.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 His troops advance together; they construct a ramp against me and encamp around my tent.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 He has removed my brothers from me; my acquaintances have abandoned me.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 My kinsmen have failed me, and my friends have forgotten me.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 My guests and maidservants count me as a stranger; I am a foreigner in their sight.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 I call for my servant, but he does not answer, though I implore him with my own mouth.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 My breath is repulsive to my wife, and I am loathsome to my own family.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Even little boys scorn me; when I appear, they deride me.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 All my best friends despise me, and those I love have turned against me.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 My skin and flesh cling to my bones; I have escaped by the skin of my teeth.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Have pity on me, my friends, have pity, for the hand of God has struck me.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Why do you persecute me as God does? Will you never get enough of my flesh?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 I wish that my words were recorded and inscribed in a book,
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 by an iron stylus on lead, or chiseled in stone forever.
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 But I know that my Redeemer lives, and in the end He will stand upon the earth.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Even after my skin has been destroyed, yet in my flesh I will see God.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 I will see Him for myself; my eyes will behold Him, and not as a stranger. How my heart yearns within me!
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 If you say, ‘Let us persecute him, since the root of the matter lies with him,’
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 then you should fear the sword yourselves, because wrath brings punishment by the sword, so that you may know there is a judgment.”
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.