Job 18
1 Then Bildad the Shuhite replied:
А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2 “How long until you end these speeches? Show some sense, and then we can talk.
Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3 Why are we regarded as cattle, as stupid in your sight?
Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
4 You who tear yourself in anger— should the earth be forsaken on your account, or the rocks be moved from their place?
Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
5 Indeed, the lamp of the wicked is extinguished; the flame of his fire does not glow.
Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
6 The light in his tent grows dark, and the lamp beside him goes out.
Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
7 His vigorous stride is shortened, and his own schemes trip him up.
Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
8 For his own feet lead him into a net, and he wanders into its mesh.
Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9 A trap seizes his heel; a snare grips him.
Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10 A noose is hidden in the ground, and a trap lies in his path.
Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11 Terrors frighten him on every side and harass his every step.
Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
12 His strength is depleted, and calamity is ready at his side.
Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13 It devours patches of his skin; the firstborn of death devours his limbs.
Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14 He is torn from the shelter of his tent and is marched off to the king of terrors.
Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15 Fire resides in his tent; burning sulfur rains down on his dwelling.
Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16 The roots beneath him dry up, and the branches above him wither away.
Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
17 The memory of him perishes from the earth, and he has no name in the land.
Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
18 He is driven from light into darkness and is chased from the inhabited world.
Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
19 He has no offspring or posterity among his people, no survivor where he once lived.
Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
20 Those in the west are appalled at his fate, while those in the east tremble in horror.
Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
21 Surely such is the dwelling of the wicked and the place of one who does not know God.”
Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
