Job 16
1 Then Job answered:
А Јов одговори и рече:
2 “I have heard many things like these; miserable comforters are you all.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Is there no end to your long-winded speeches? What provokes you to continue testifying?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 I could also speak like you if you were in my place; I could heap up words against you and shake my head at you.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 But I would encourage you with my mouth, and the consolation of my lips would bring relief.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 Even if I speak, my pain is not relieved, and if I hold back, how will it go away?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Surely He has now exhausted me; You have devastated all my family.
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 You have bound me, and it has become a witness; my frailty rises up and testifies against me.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 His anger has torn me and opposed me; He gnashes His teeth at me. My adversary pierces me with His eyes.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 They open their mouths against me and strike my cheeks with contempt; they join together against me.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 God has delivered me to unjust men; He has thrown me to the clutches of the wicked.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 I was at ease, but He shattered me; He seized me by the neck and crushed me. He has set me up as His target;
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 His archers surround me. He pierces my kidneys without mercy and spills my gall on the ground.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 He breaks me with wound upon wound; He rushes me like a mighty warrior.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 I have sewn sackcloth over my skin; I have buried my horn in the dust.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 My face is red with weeping, and deep shadows ring my eyes;
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 yet my hands are free of violence and my prayer is pure.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 O earth, do not cover my blood; may my cry for help never be laid to rest.
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Even now my witness is in heaven, and my advocate is on high.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 My friends are my scoffers as my eyes pour out tears to God.
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 Oh, that a man might plead with God as he pleads with his neighbor!
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 For when only a few years are past I will go the way of no return.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
