Job 14
1 “Man, who is born of woman, is short of days and full of trouble.
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 Like a flower, he comes forth, then withers away; like a fleeting shadow, he does not endure.
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 Do You open Your eyes to one like this? Will You bring him into judgment before You?
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 Who can bring out clean from unclean? No one!
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 Since his days are determined and the number of his months is with You, and since You have set limits that he cannot exceed,
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 look away from him and let him rest, so he can enjoy his day as a hired hand.
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 For there is hope for a tree: If it is cut down, it will sprout again, and its tender shoots will not fail.
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 If its roots grow old in the ground and its stump dies in the soil,
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 at the scent of water it will bud and put forth twigs like a sapling.
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 But a man dies and is laid low; he breathes his last, and where is he?
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 As water disappears from the sea and a river becomes parched and dry,
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 so a man lies down and does not rise. Until the heavens are no more, he will not be awakened or roused from sleep.
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13 If only You would hide me in Sheol and conceal me until Your anger has passed! If only You would appoint a time for me and then remember me! (Sheol h7585)
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 When a man dies, will he live again? All the days of my hard service I will wait, until my renewal comes.
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 You will call, and I will answer; You will desire the work of Your hands.
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 For then You would count my steps, but would not keep track of my sin.
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 My transgression would be sealed in a bag, and You would cover over my iniquity.
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 But as a mountain erodes and crumbles and a rock is dislodged from its place,
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 as water wears away the stones and torrents wash away the soil, so You destroy a man’s hope.
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 You forever overpower him, and he passes on; You change his countenance and send him away.
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 If his sons receive honor, he does not know it; if they are brought low, he is unaware.
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 He feels only the pain of his own body and mourns only for himself.”
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
