Job 13
1 “Indeed, my eyes have seen all this; my ears have heard and understood.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 What you know, I also know; I am not inferior to you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Yet I desire to speak to the Almighty and argue my case before God.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 You, however, smear with lies; you are all worthless physicians.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 If only you would remain silent; for that would be your wisdom!
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hear now my argument, and listen to the plea of my lips.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Will you speak wickedly on God’s behalf or speak deceitfully for Him?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Would you show Him partiality or argue in His defense?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Would it be well when He examined you? Could you deceive Him like a man?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 Surely He would rebuke you if you secretly showed partiality.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Would His majesty not terrify you? Would the dread of Him not fall upon you?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your maxims are proverbs of ashes; your defenses are defenses of clay.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Be silent, and I will speak. Then let come to me what may.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Why do I put myself at risk and take my life in my own hands?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Though He slay me, I will hope in Him. I will still defend my ways to His face.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 Moreover, this will be my salvation, for no godless man can appear before Him.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Listen carefully to my words; let my declaration ring in your ears.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Behold, now that I have prepared my case, I know that I will be vindicated.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Can anyone indict me? If so, I will be silent and die.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Only grant these two things to me, so that I need not hide from You:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Withdraw Your hand from me, and do not let Your terror frighten me.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Then call me, and I will answer, or let me speak, and You can reply.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 How many are my iniquities and sins? Reveal to me my transgression and sin.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Why do You hide Your face and consider me as Your enemy?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Would You frighten a windblown leaf? Would You chase after dry chaff?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 For You record bitter accusations against me and bequeath to me the iniquities of my youth.
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 You put my feet in the stocks and stand watch over all my paths; You set a limit for the soles of my feet.
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 So man wastes away like something rotten, like a moth-eaten garment.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
