James 3
1 Not many of you should become teachers, my brothers, because you know that we who teach will be judged more strictly.
Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2 We all stumble in many ways. If anyone is never at fault in what he says, he is a perfect man, able to control his whole body.
Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3 When we put bits into the mouths of horses to make them obey us, we can guide the whole animal.
Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4 Consider ships as well. Although they are so large and are driven by strong winds, they are steered by a very small rudder wherever the pilot is inclined.
Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5 In the same way, the tongue is a small part of the body, but it boasts of great things. Consider how small a spark sets a great forest ablaze.
А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6 The tongue also is a fire, a world of wickedness among the parts of the body. It pollutes the whole person, sets the course of his life on fire, and is itself set on fire by hell. (Geenna g1067)
И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. (Geenna g1067)
7 All kinds of animals, birds, reptiles, and creatures of the sea are being tamed and have been tamed by man,
Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8 but no man can tame the tongue. It is a restless evil, full of deadly poison.
А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9 With the tongue we bless our Lord and Father, and with it we curse men, who have been made in God’s likeness.
Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10 Out of the same mouth come blessing and cursing. My brothers, this should not be!
Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11 Can both fresh water and salt water flow from the same spring?
Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12 My brothers, can a fig tree grow olives, or a grapevine bear figs? Neither can a salt spring produce fresh water.
Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13 Who is wise and understanding among you? Let him show it by his good conduct, by deeds done in the humility that comes from wisdom.
Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14 But if you harbor bitter jealousy and selfish ambition in your hearts, do not boast in it or deny the truth.
Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15 Such wisdom does not come from above, but is earthly, unspiritual, demonic.
Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16 For where jealousy and selfish ambition exist, there will be disorder and every evil practice.
Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17 But the wisdom from above is first of all pure, then peace-loving, gentle, accommodating, full of mercy and good fruit, impartial, and sincere.
А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18 Peacemakers who sow in peace reap the fruit of righteousness.
А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
