Isaiah 33
1 Woe to you, O destroyer never destroyed, O traitor never betrayed! When you have finished destroying, you will be destroyed. When you have finished betraying, you will be betrayed.
Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
2 O LORD, be gracious to us! We wait for You. Be our strength every morning and our salvation in time of trouble.
Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
3 The peoples flee the thunder of Your voice; the nations scatter when You rise.
Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
4 Your spoil, O nations, is gathered as by locusts; like a swarm of locusts men sweep over it.
И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
5 The LORD is exalted, for He dwells on high; He has filled Zion with justice and righteousness.
Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
6 He will be the sure foundation for your times, a storehouse of salvation, wisdom, and knowledge. The fear of the LORD is Zion’s treasure.
И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
7 Behold, their valiant ones cry aloud in the streets; the envoys of peace weep bitterly.
Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
8 The highways are deserted; travel has ceased. The treaty has been broken, the witnesses are despised, and human life is disregarded.
Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
9 The land mourns and languishes; Lebanon is ashamed and decayed. Sharon is like a desert; Bashan and Carmel shake off their leaves.
Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
10 “Now I will arise,” says the LORD. “Now I will lift Myself up. Now I will be exalted.
Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
11 You conceive chaff; you give birth to stubble. Your breath is a fire that will consume you.
Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
12 The peoples will be burned to ashes, like thorns cut down and set ablaze.
И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
13 You who are far off, hear what I have done; you who are near, acknowledge My might.”
Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
14 The sinners in Zion are afraid; trembling grips the ungodly: “Who of us can dwell with a consuming fire? Who of us can dwell with everlasting flames?”
Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
15 He who walks righteously and speaks with sincerity, who refuses gain from extortion, whose hand never takes a bribe, who stops his ears against murderous plots and shuts his eyes tightly against evil—
Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
16 he will dwell on the heights; the mountain fortress will be his refuge; his food will be provided and his water assured.
Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
17 Your eyes will see the King in His beauty and behold a land that stretches afar.
Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
18 Your mind will ponder the former terror: “Where is he who tallies? Where is he who weighs? Where is he who counts the towers?”
Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
19 You will no longer see the insolent, a people whose speech is unintelligible, who stammer in a language you cannot understand.
Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
20 Look upon Zion, the city of our appointed feasts. Your eyes will see Jerusalem, a peaceful pasture, a tent that does not wander; its tent pegs will not be pulled up, nor will any of its cords be broken.
Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
21 But there the Majestic One, our LORD, will be for us a place of rivers and wide canals, where no galley with oars will row, and no majestic vessel will pass.
Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
22 For the LORD is our Judge, the LORD is our lawgiver, the LORD is our King. It is He who will save us.
Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
23 Your ropes are slack; they cannot secure the mast or spread the sail. Then an abundance of spoils will be divided, and even the lame will carry off plunder.
Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
24 And no resident of Zion will say, “I am sick.” The people who dwell there will be forgiven of iniquity.
И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
