< Isaiah 21 >
1 This is the burden against the Desert by the Sea: Like whirlwinds sweeping through the Negev, an invader comes from the desert, from a land of terror.
Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2 A dire vision is declared to me: “The traitor still betrays, and the destroyer still destroys. Go up, O Elam! Lay siege, O Media! I will put an end to all her groaning.”
Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3 Therefore my body is filled with anguish. Pain grips me, like the pains of a woman in labor. I am bewildered to hear, I am dismayed to see.
Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4 My heart falters; fear makes me tremble. The twilight of my desire has turned to horror.
Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5 They prepare a table, they lay out a carpet, they eat, they drink! Rise up, O princes, oil the shields!
Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6 For this is what the Lord says to me: “Go, post a lookout and have him report what he sees.
Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7 When he sees chariots with teams of horsemen, riders on donkeys, riders on camels, he must be alert, fully alert.”
И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8 Then the lookout shouted: “Day after day, my lord, I stand on the watchtower; night after night I stay at my post.
И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9 Look, here come the riders, horsemen in pairs.” And one answered, saying: “Fallen, fallen is Babylon! All the images of her gods lie shattered on the ground!”
И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10 O my people, crushed on the threshing floor, I tell you what I have heard from the LORD of Hosts, the God of Israel.
Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11 This is the burden against Dumah: One calls to me from Seir, “Watchman, what is left of the night? Watchman, what is left of the night?”
Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12 The watchman replies, “Morning has come, but also the night. If you would inquire, then inquire. Come back yet again.”
Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13 This is the burden against Arabia: In the thickets of Arabia you must lodge, O caravans of Dedanites.
Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14 Bring water for the thirsty, O dwellers of Tema; meet the refugees with food.
Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15 For they flee from the sword— the sword that is drawn— from the bow that is bent, and from the stress of battle.
Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16 For this is what the Lord says to me: “Within one year, as a hired worker would count it, all the glory of Kedar will be gone.
Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17 The remaining archers, the warriors of Kedar, will be few.” For the LORD, the God of Israel, has spoken.
И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.