Isaiah 2
1 This is the message that was revealed to Isaiah son of Amoz concerning Judah and Jerusalem:
Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
2 In the last days the mountain of the house of the LORD will be established as the chief of the mountains; it will be raised above the hills, and all nations will stream to it.
Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
3 And many peoples will come and say: “Come, let us go up to the mountain of the LORD, to the house of the God of Jacob. He will teach us His ways so that we may walk in His paths.” For the law will go forth from Zion, and the word of the LORD from Jerusalem.
И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
4 Then He will judge between the nations and arbitrate for many peoples. They will beat their swords into plowshares and their spears into pruning hooks. Nation will no longer take up the sword against nation, nor train anymore for war.
И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5 Come, O house of Jacob, let us walk in the light of the LORD.
Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
6 For You have abandoned Your people, the house of Jacob, because they are filled with influences from the east; they are soothsayers like the Philistines; they strike hands with the children of foreigners.
Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7 Their land is full of silver and gold, with no limit to their treasures; their land is full of horses, with no limit to their chariots.
И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
8 Their land is full of idols; they bow down to the work of their hands, to what their fingers have made.
Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9 So mankind is brought low, and man is humbled— do not forgive them!
И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
10 Go into the rocks and hide in the dust from the terror of the LORD and the splendor of His majesty.
Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
11 The proud look of man will be humbled, and the loftiness of men brought low; the LORD alone will be exalted in that day.
Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12 For the Day of the LORD of Hosts will come against all the proud and lofty, against all that is exalted— it will be humbled—
Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
13 against all the cedars of Lebanon, lofty and lifted up, against all the oaks of Bashan,
И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
14 against all the tall mountains, against all the high hills,
И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
15 against every high tower, against every fortified wall,
И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16 against every ship of Tarshish, and against every stately vessel.
И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
17 So the pride of man will be brought low, and the loftiness of men will be humbled; the LORD alone will be exalted in that day,
Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18 and the idols will vanish completely.
И идола ће нестати сасвим.
19 Men will flee to caves in the rocks and holes in the ground, away from the terror of the LORD and from the splendor of His majesty, when He rises to shake the earth.
И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
20 In that day men will cast away to the moles and bats their idols of silver and gold— the idols they made to worship.
Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
21 They will flee to caverns in the rocks and crevices in the cliffs, away from the terror of the LORD and from the splendor of His majesty, when He rises to shake the earth.
Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
22 Put no more trust in man, who has only the breath in his nostrils. Of what account is he?
Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
