Genesis 34
1 Now Dinah, the daughter Leah had borne to Jacob, went out to visit the daughters of the land.
А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.
2 When Shechem son of Hamor the Hivite, the prince of the region, saw her, he took her and lay with her by force.
А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
3 And his soul was drawn to Dinah, the daughter of Jacob. He loved the young girl and spoke to her tenderly.
И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.
4 So Shechem told his father Hamor, “Get me this girl as a wife.”
И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.
5 Jacob heard that Shechem had defiled his daughter Dinah, but since his sons were with his livestock in the field, he remained silent about it until they returned.
А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
6 Meanwhile, Shechem’s father Hamor came to speak with Jacob.
А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.
7 When Jacob’s sons heard what had happened, they returned from the field. They were filled with grief and fury, because Shechem had committed an outrage in Israel by lying with Jacob’s daughter—a thing that should not be done.
А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
8 But Hamor said to them, “My son Shechem longs for your daughter. Please give her to him as his wife.
Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
9 Intermarry with us; give us your daughters, and take our daughters for yourselves.
И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
10 You may settle among us, and the land will be open to you. Live here, move about freely, and acquire your own property.”
Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
11 Then Shechem said to Dinah’s father and brothers, “Grant me this favor, and I will give you whatever you ask.
И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.
12 Demand a high dowry and an expensive gift, and I will give you whatever you ask. Only give me the girl as my wife!”
Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.
13 But because Shechem had defiled their sister Dinah, Jacob’s sons answered him and his father Hamor deceitfully.
А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.
14 “We cannot do such a thing,” they said. “To give our sister to an uncircumcised man would be a disgrace to us.
И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.
15 We will consent to this on one condition, that you become circumcised like us—every one of your males.
Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
16 Then we will give you our daughters and take your daughters for ourselves. We will dwell among you and become one people.
Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
17 But if you will not agree to be circumcised, then we will take our sister and go.”
Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.
18 Their offer seemed good to Hamor and his son Shechem.
И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
19 The young man, who was the most respected of all his father’s household, did not hesitate to fulfill this request, because he was delighted with Jacob’s daughter.
И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.
20 So Hamor and his son Shechem went to the gate of their city and addressed the men of their city:
И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:
21 “These men are at peace with us. Let them live and trade in our land; indeed, it is large enough for them. Let us take their daughters in marriage and give our daughters to them.
Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
22 But only on this condition will the men agree to dwell with us and be one people: if all our men are circumcised as they are.
Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.
23 Will not their livestock, their possessions, and all their animals become ours? Only let us consent to them, and they will dwell among us.”
Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
24 All the men who went out of the city gate listened to Hamor and his son Shechem, and every male of the city was circumcised.
И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.
25 Three days later, while they were still in pain, two of Jacob’s sons (Dinah’s brothers Simeon and Levi) took their swords, went into the unsuspecting city, and slaughtered every male.
А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
26 They killed Hamor and his son Shechem with their swords, took Dinah out of Shechem’s house, and went away.
Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
27 Jacob’s other sons came upon the slaughter and looted the city, because their sister had been defiled.
Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
28 They took their flocks and herds and donkeys, and everything else in the city or in the field.
И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.
29 They carried off all their possessions and women and children, and they plundered everything in their houses.
И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.
30 Then Jacob said to Simeon and Levi, “You have brought trouble upon me by making me a stench to the Canaanites and Perizzites, the people of this land. We are few in number; if they unite against me and attack me, I and my household will be destroyed.”
А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
31 But they replied, “Should he have treated our sister like a prostitute?”
А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
