Ezekiel 15

1 Then the word of the LORD came to me, saying,

Опет ми дође реч Господња говорећи:

2 “Son of man, how does the wood of the vine surpass any other branch among the trees in the forest?

Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?

3 Can wood be taken from it to make something useful? Or can one make from it a peg on which to hang utensils?

Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд?

4 No, it is cast into the fire for fuel. The fire devours both ends, and the middle is charred. Can it be useful for anything?

Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?

5 Even when it was whole, it could not be made useful. How much less can it ever be useful when the fire has consumed it and charred it!

Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре.

6 Therefore this is what the Lord GOD says: ‘Like the wood of the vine among the trees of the forest, which I have given to the fire for fuel, so I will give up the people of Jerusalem.

Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске.

7 And I will set My face against them. Though they may have escaped the fire, yet another fire will consume them. And when I set My face against them, you will know that I am the LORD.

Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.

8 Thus I will make the land desolate, because they have acted unfaithfully,’ declares the Lord GOD.”

И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ.