Ecclesiastes 7
1 A good name is better than fine perfume, and one’s day of death is better than his day of birth.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 It is better to enter a house of mourning than a house of feasting, since death is the end of every man, and the living should take this to heart.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Sorrow is better than laughter, for a sad countenance is good for the heart.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 The heart of the wise is in the house of mourning, but the heart of fools is in the house of pleasure.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 It is better to heed a wise man’s rebuke than to listen to the song of fools.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 For like the crackling of thorns under the pot, so is the laughter of the fool. This too is futile.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Surely extortion turns a wise man into a fool, and a bribe corrupts the heart.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 The end of a matter is better than the beginning, and a patient spirit is better than a proud one.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Do not be quickly provoked in your spirit, for anger settles in the lap of a fool.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Do not say, “Why were the old days better than these?” For it is unwise of you to ask about this.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Wisdom, like an inheritance, is good, and it benefits those who see the sun.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 For wisdom, like money, is a shelter, and the advantage of knowledge is that wisdom preserves the life of its owner.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Consider the work of God: Who can straighten what He has bent?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 In the day of prosperity, be joyful, but in the day of adversity, consider this: God has made one of these along with the other, so that a man cannot discover anything that will come after him.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 In my futile life I have seen both of these: A righteous man perishing in his righteousness, and a wicked man living long in his wickedness.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Do not be overly righteous, and do not make yourself too wise. Why should you destroy yourself?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Do not be excessively wicked, and do not be a fool. Why should you die before your time?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 It is good to grasp the one and not let the other slip from your hand. For he who fears God will follow both warnings.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Wisdom makes the wise man stronger than ten rulers in a city.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Surely there is no righteous man on earth who does good and never sins.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Do not pay attention to every word that is spoken, or you may hear your servant cursing you.
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 For you know in your heart that many times you yourself have cursed others.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 All this I tested by wisdom, saying, “I resolve to be wise.” But it was beyond me.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 What exists is out of reach and very deep. Who can fathom it?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 I directed my mind to understand, to explore, to search out wisdom and explanations, and to understand the stupidity of wickedness and the folly of madness.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 And I find more bitter than death the woman who is a snare, whose heart is a net, and whose hands are chains. The man who pleases God escapes her, but the sinner is ensnared.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 “Behold,” says the Teacher, “I have discovered this by adding one thing to another to find an explanation.
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 While my soul was still searching but not finding, among a thousand I have found one upright man, but among all these I have not found one such woman.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Only this have I found: I have discovered that God made men upright, but they have sought out many schemes.”
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
