Ecclesiastes 6
1 There is another evil I have seen under the sun, and it weighs heavily upon mankind:
Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
2 God gives a man riches, wealth, and honor, so that he lacks nothing his heart desires; but God does not allow him to enjoy them. Instead, a stranger will enjoy them. This is futile and a grievous affliction.
Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
3 A man may father a hundred children and live for many years; yet no matter how long he lives, if he is unsatisfied with his prosperity and does not even receive a proper burial, I say that a stillborn child is better off than he.
Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
4 For a stillborn child enters in futility and departs in darkness, and his name is shrouded in obscurity.
Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
5 The child, though neither seeing the sun nor knowing anything, has more rest than that man,
Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
6 even if he lives a thousand years twice over but fails to enjoy his prosperity. Do not all go to the same place?
И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
7 All a man’s labor is for his mouth, yet his appetite is never satisfied.
Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
8 What advantage, then, has the wise man over the fool? What gain comes to the poor man who knows how to conduct himself before others?
Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
9 Better what the eye can see than the wandering of desire. This too is futile and a pursuit of the wind.
Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
10 Whatever exists was named long ago, and what happens to a man is foreknown; but he cannot contend with one stronger than he.
Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
11 For the more words, the more futility—and how does that profit anyone?
Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
12 For who knows what is good for a man during the few days in which he passes through his fleeting life like a shadow? Who can tell a man what will come after him under the sun?
Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
