Ecclesiastes 3
1 To everything there is a season, and a time for every purpose under heaven:
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 a time to be born and a time to die, a time to plant and a time to uproot,
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 a time to kill and a time to heal, a time to break down and a time to build,
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 a time to weep and a time to laugh, a time to mourn and a time to dance,
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 a time to cast away stones and a time to gather stones together, a time to embrace and a time to refrain from embracing,
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 a time to search and a time to count as lost, a time to keep and a time to discard,
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 a time to tear and a time to mend, a time to be silent and a time to speak,
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 a time to love and a time to hate, a time for war and a time for peace.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 What does the worker gain from his toil?
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 I have seen the burden that God has laid upon the sons of men to occupy them.
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 He has made everything beautiful in its time. He has also set eternity in the hearts of men, yet they cannot fathom the work that God has done from beginning to end.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 I know that there is nothing better for them than to rejoice and do good while they live,
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 and also that every man should eat and drink and find satisfaction in all his labor—this is the gift of God.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 I know that everything God does endures forever; nothing can be added to it or taken from it. God does it so that they should fear Him.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 What exists has already been, and what will be has already been, for God will call to account what has passed.
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 Furthermore, I saw under the sun that in the place of judgment there is wickedness, and in the place of righteousness there is wickedness.
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 I said in my heart, “God will judge the righteous and the wicked, since there is a time for every activity and every deed.”
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 I said to myself, “As for the sons of men, God tests them so that they may see for themselves that they are but beasts.”
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 For the fates of both men and beasts are the same: As one dies, so dies the other—they all have the same breath. Man has no advantage over the animals, since everything is futile.
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 All go to one place; all come from dust, and all return to dust.
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 Who knows if the spirit of man rises upward and the spirit of the animal descends into the earth?
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 I have seen that there is nothing better for a man than to enjoy his work, because that is his lot. For who can bring him to see what will come after him?
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
