Deuteronomy 25
1 If there is a dispute between men, they are to go to court to be judged, so that the innocent may be acquitted and the guilty condemned.
Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају, а кривога нека осуде.
2 If the guilty man deserves to be beaten, the judge shall have him lie down and be flogged in his presence with the number of lashes his crime warrants.
И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповеди да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој.
3 He may receive no more than forty lashes, lest your brother be beaten any more than that and be degraded in your sight.
До четрдесет удараца нека заповеди да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца.
4 Do not muzzle an ox while it is treading out the grain.
Немој завезати уста волу кад врше.
5 When brothers dwell together and one of them dies without a son, the widow must not marry outside the family. Her husband’s brother is to take her as his wife and fulfill the duty of a brother-in-law for her.
Кад браћа живе заједно па умре један од њих без деце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другог; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску.
6 The first son she bears will carry on the name of the dead brother, so that his name will not be blotted out from Israel.
И први син ког она роди нека се назове именом брата његовог умрлог, да не погине име његово у Израиљу.
7 But if the man does not want to marry his brother’s widow, she is to go to the elders at the city gate and say, “My husband’s brother refuses to preserve his brother’s name in Israel. He is not willing to perform the duty of a brother-in-law for me.”
Ако ли онај човек не би хтео узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старешине, и каже: Неће девер мој да подигне брату свом семе у Израиљу, неће да ми учини дужности деверске.
8 Then the elders of his city shall summon him and speak with him. If he persists and says, “I do not want to marry her,”
Тада нека га дозову старешине места оног и разговоре се с њим; па ако се он упре и каже: Нећу да је узмем;
9 his brother’s widow shall go up to him in the presence of the elders, remove his sandal, spit in his face, and declare, “This is what is done to the man who will not maintain his brother’s line.”
Онда нека приступи к њему снаха његова пред старешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека каже: Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата свог.
10 And his family name in Israel will be called “The House of the Unsandaled.”
И он нека се зове у Израиљу: Дом босога.
11 If two men are fighting, and the wife of one steps in to rescue her husband from the one striking him, and she reaches out her hand and grabs his genitals,
Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једног да отме мужа свог из руке другог који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице.
12 you are to cut off her hand. You must show her no pity.
Одсеци јој руку; нека не жали око твоје.
13 You shall not have two differing weights in your bag, one heavy and one light.
Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу.
14 You shall not have two differing measures in your house, one large and one small.
Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу.
15 You must maintain accurate and honest weights and measures, so that you may live long in the land that the LORD your God is giving you.
Мера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продужили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој.
16 For everyone who behaves dishonestly in regard to these things is detestable to the LORD your God.
Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво.
17 Remember what the Amalekites did to you along your way from Egypt,
Опомињи се шта ти је учинио Амалик кад иђосте на путу кад иђасте из Мисира,
18 how they met you on your journey when you were tired and weary, and they attacked all your stragglers; they had no fear of God.
Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога.
19 When the LORD your God gives you rest from the enemies around you in the land that He is giving you to possess as an inheritance, you are to blot out the memory of Amalek from under heaven. Do not forget!
Зато кад те Господ Бог твој смири од свих непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави.
