Acts 15
1 Then some men came down from Judea and were teaching the brothers, “Unless you are circumcised according to the custom of Moses, you cannot be saved.”
И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2 And after engaging these men in sharp debate, Paul and Barnabas were appointed, along with some other believers, to go up to Jerusalem to see the apostles and elders about this question.
А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3 Sent on their way by the church, they passed through Phoenicia and Samaria, recounting the conversion of the Gentiles and bringing great joy to all the brothers.
А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4 On their arrival in Jerusalem, they were welcomed by the church and apostles and elders, to whom they reported all that God had done through them.
А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5 But some believers from the party of the Pharisees stood up and declared, “The Gentiles must be circumcised and required to obey the law of Moses.”
Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6 So the apostles and elders met to look into this matter.
А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7 After much discussion, Peter got up and said to them, “Brothers, you know that in the early days God made a choice among you that the Gentiles would hear from my lips the message of the gospel and believe.
И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8 And God, who knows the heart, showed His approval by giving the Holy Spirit to them, just as He did to us.
И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9 He made no distinction between us and them, for He cleansed their hearts by faith.
И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10 Now then, why do you test God by placing on the necks of the disciples a yoke that neither we nor our fathers have been able to bear?
Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11 On the contrary, we believe it is through the grace of the Lord Jesus that we are saved, just as they are.”
Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12 The whole assembly fell silent as they listened to Barnabas and Paul describing the signs and wonders God had done among the Gentiles through them.
Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13 When they had finished speaking, James declared, “Brothers, listen to me!
А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14 Simon has told us how God first visited the Gentiles to take from them a people to be His own.
Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15 The words of the prophets agree with this, as it is written:
И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16 ‘After this I will return and rebuild the fallen tent of David. Its ruins I will rebuild, and I will restore it,
Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17 so that the remnant of men may seek the Lord, and all the Gentiles who are called by My name, says the Lord who does these things
Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
Богу су позната од постања света сва дела Његова; (aiōn g165)
19 It is my judgment, therefore, that we should not cause trouble for the Gentiles who are turning to God.
Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20 Instead, we should write and tell them to abstain from food polluted by idols, from sexual immorality, from the meat of strangled animals, and from blood.
Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21 For Moses has been proclaimed in every city from ancient times and is read in the synagogues on every Sabbath.”
Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22 Then the apostles and elders, with the whole church, decided to select men from among them to send to Antioch with Paul and Barnabas. They chose Judas called Barsabbas and Silas, two leaders among the brothers,
Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23 and sent them with this letter: The apostles and the elders, your brothers, To the brothers among the Gentiles in Antioch, Syria, and Cilicia: Greetings.
И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24 It has come to our attention that some went out from us without our authorization and unsettled you, troubling your minds by what they said.
Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25 So we all agreed to choose men to send to you along with our beloved Barnabas and Paul,
Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26 men who have risked their lives for the name of our Lord Jesus Christ.
С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27 Therefore we are sending Judas and Silas to tell you in person the same things we are writing.
Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28 It seemed good to the Holy Spirit and to us not to burden you with anything beyond these essential requirements:
Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29 You must abstain from food sacrificed to idols, from blood, from the meat of strangled animals, and from sexual immorality. You will do well to avoid these things. Farewell.
Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30 So the men were sent off and went down to Antioch, where they assembled the congregation and delivered the letter.
А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31 When the people read it, they rejoiced at its encouraging message.
А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32 Judas and Silas, who themselves were prophets, said much to encourage and strengthen the brothers.
А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33 After spending some time there, they were sent off by the brothers in peace to return to those who had sent them.
И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35 But Paul and Barnabas remained at Antioch, along with many others, teaching and preaching the word of the Lord.
А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36 Some time later Paul said to Barnabas, “Let us go back and visit the brothers in every town where we proclaimed the word of the Lord, to see how they are doing.”
А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37 Barnabas wanted to take John, also called Mark.
А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38 But Paul thought it best not to take him, because he had deserted them in Pamphylia and had not accompanied them in the work.
Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39 Their disagreement was so sharp that they parted company. Barnabas took Mark and sailed for Cyprus,
Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40 but Paul chose Silas and left, commended by the brothers to the grace of the Lord.
А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41 And he traveled through Syria and Cilicia, strengthening the churches.
И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
