2 Samuel 23
1 These are the last words of David: “The oracle of David son of Jesse, the oracle of the man raised on high, the one anointed by the God of Jacob, and the sweet psalmist of Israel:
А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:
2 The Spirit of the LORD spoke through me; His word was on my tongue.
Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.
3 The God of Israel spoke; the Rock of Israel said to me, ‘He who rules the people with justice, who rules in the fear of God,
Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;
4 is like the light of the morning at sunrise of a cloudless dawn, the glistening after the rain on the sprouting grass of the earth.’
И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.
5 Is not my house right with God? For He has established with me an everlasting covenant, ordered and secured in every part. Will He not bring about my full salvation and my every desire?
Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.
6 But the worthless are all like thorns raked aside, for they can never be gathered by hand.
А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.
7 The man who touches them must be armed with iron or with the shaft of a spear. The fire burns them to ashes in the place where they lie.”
Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.
8 These are the names of David’s mighty men: Josheb-basshebeth the Tahchemonite was chief of the Three. He wielded his spear against eight hundred men, whom he killed at one time.
Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.
9 Next in command was Eleazar son of Dodo the Ahohite. As one of the three mighty men, he went with David to taunt the Philistines who had gathered for battle at Pas-dammim. The men of Israel retreated,
За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;
10 but Eleazar stood his ground and struck the Philistines until his hand grew weary and stuck to his sword. The LORD brought about a great victory that day. Then the troops returned to him, but only to plunder the dead.
Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.
11 And after him was Shammah son of Agee the Hararite. When the Philistines had banded together near a field full of lentils, Israel’s troops fled from them.
А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,
12 But Shammah took his stand in the middle of the field, defended it, and struck down the Philistines. So the LORD brought about a great victory.
Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.
13 At harvest time, three of the thirty chief men went down to David at the cave of Adullam, while a company of Philistines was encamped in the Valley of Rephaim.
И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.
14 At that time David was in the stronghold, and the garrison of the Philistines was at Bethlehem.
А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.
15 David longed for water and said, “Oh, that someone would get me a drink of water from the well near the gate of Bethlehem!”
А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!
16 So the three mighty men broke through the Philistine camp, drew water from the well near the gate of Bethlehem, and brought it back to David. But he refused to drink it; instead, he poured it out to the LORD,
Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;
17 saying, “Far be it from me, O LORD, to do this! Is this not the blood of the men who risked their lives?” So he refused to drink it. Such were the exploits of the three mighty men.
И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.
18 Now Abishai, the brother of Joab and son of Zeruiah, was chief of the Three, and he lifted his spear against three hundred men, killed them, and won a name along with the Three.
И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.
19 Was he not more honored than the Three? And he became their commander, even though he was not included among the Three.
Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.
20 And Benaiah son of Jehoiada was a man of valor from Kabzeel, a man of many exploits. He struck down two champions of Moab, and on a snowy day he went down into a pit and killed a lion.
И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.
21 He also killed an Egyptian, a huge man. Although the Egyptian had a spear in his hand, Benaiah went against him with a club, snatched the spear from his hand, and killed the Egyptian with his own spear.
Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.
22 These were the exploits of Benaiah son of Jehoiada, who won a name alongside the three mighty men.
То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.
23 He was most honored among the Thirty, but he did not become one of the Three. And David appointed him over his guard.
Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.
24 Now these were members of the Thirty: Asahel the brother of Joab, Elhanan son of Dodo of Bethlehem,
Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема,
25 Shammah the Harodite, Elika the Harodite,
Сама Арођанин, Елика Арођанин.
26 Helez the Paltite, Ira son of Ikkesh the Tekoite,
Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин,
27 Abiezer the Anathothite, Mebunnai the Hushathite,
Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,
28 Zalmon the Ahohite, Maharai the Netophathite,
Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,
29 Heled son of Baanah the Netophathite, Ittai son of Ribai from Gibeah of the Benjamites,
Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,
30 Benaiah the Pirathonite, Hiddai from the brooks of Gaash,
Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса.
31 Abi-albon the Arbathite, Azmaveth the Barhumite,
Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,
32 Eliahba the Shaalbonite, the sons of Jashen, Jonathan
Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,
33 son of Shammah the Hararite, Ahiam son of Sharar the Hararite,
Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин,
34 Eliphelet son of Ahasbai the Maacathite, Eliam son of Ahithophel the Gilonite,
Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.
35 Hezro the Carmelite, Paarai the Arbite,
Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,
36 Igal son of Nathan of Zobah, Bani the Gadite,
Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,
37 Zelek the Ammonite, Naharai the Beerothite, the armor-bearer of Joab son of Zeruiah,
Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином,
38 Ira the Ithrite, Gareb the Ithrite,
Ира Јетранин, Гарив Јетранин,
39 and Uriah the Hittite. There were thirty-seven in all.
Урија Хетејин; свега тридесет и седам.
