Song of Solomon 5
1 I am come into my garden, my sister, [my] bride: I have gathered my myrrh with my spice; I have eaten my honeycomb with my honey; I have drunk my wine with my milk. Eat, O friends; Drink, yea, drink abundantly, O beloved.
Дођох у врт свој, сестро моја невесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји!
2 I was asleep, but my heart waked: It is the voice of my beloved that knocketh, [saying], Open to me, my sister, my love, my dove, my undefiled; For my head is filled with dew, My locks with the drops of the night.
Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгог мог, који куца: Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћних капи.
3 I have put off my garment; how shall I put it on? I have washed my feet; how shall I defile them?
Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати?
4 My beloved put in his hand by the hole [of the door], And my heart was moved for him.
Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега.
5 I rose up to open to my beloved; And my hands dropped with myrrh, And my fingers with liquid myrrh, Upon the handles of the bolt.
Ја устах да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве.
6 I opened to my beloved; But my beloved had withdrawn himself, [and] was gone. My soul had failed me when he spake: I sought him, but I could not find him; I called him, but he gave me no answer.
Отворих драгом свом, али драгог мог не беше, отиде. Бејах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва.
7 The watchmen that go about the city found me, They smote me, they wounded me; The keepers of the walls took away my mantle from me.
Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше превес мој с мене стражари по зидовима.
8 I adjure you, O daughters of Jerusalem, If ye find my beloved, That ye tell him, that I am sick from love.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, ако нађете драгог мог, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави.
9 What is thy beloved more than [another] beloved, O thou fairest among women? What is thy beloved more than [another] beloved, That thou dost so adjure us?
Шта је твој драги бољи од других драгих, о најлепша међу женама? Шта је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш?
10 My beloved is white and ruddy, The chiefest among ten thousand.
Драги је мој бео и румен, заставник између десет хиљада;
11 His head is [as] the most fine gold; His locks are bushy, [and] black as a raven.
Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран;
12 His eyes are like doves beside the water-brooks, Washed with milk, [and] fitly set.
Очи су му као у голуба на потоцима воденим, млеком умивене, и стоје у обиљу;
13 His cheeks are as a bed of spices, [As] banks of sweet herbs: His lips are [as] lilies, dropping liquid myrrh.
Образи су му као лехе мирисног биља, као цвеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка;
14 His hands are [as] rings of gold set with beryl: His body is [as] ivory work overlaid [with] sapphires.
На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као светла слонова кост обложена сафирима.
15 His legs are [as] pillars of marble, set upon sockets of fine gold: His aspect is like Lebanon, excellent as the cedars.
Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.
16 His mouth is most sweet; Yea, he is altogether lovely. This is my beloved, and this is my friend, O daughters of Jerusalem.
Уста су му слатка и сав је љубак. Такав је мој драги, такав је мој мили, кћери јерусалимске.
