Luke 12
1 In the mean time, when the many thousands of the multitude were gathered together, insomuch that they trod one upon another, he began to say unto his disciples first of all, Beware ye of the leaven of the Pharisees, which is hypocrisy.
Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2 But there is nothing covered up, that shall not be revealed; and hid, that shall not be known.
Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3 Wherefore whatsoever ye have said in the darkness shall be heard in the light; and what ye have spoken in the ear in the inner chambers shall be proclaimed upon the housetops.
Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4 And I say unto you my friends, Be not afraid of them that kill the body, and after that have no more that they can do.
Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5 But I will warn you whom ye shall fear: Fear him, who after he hath killed hath power to cast into hell; yea, I say unto you, Fear him. (Geenna g1067)
Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. (Geenna g1067)
6 Are not five sparrows sold for two pence? and not one of them is forgotten in the sight of God.
Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7 But the very hairs of your head are all numbered. Fear not: ye are of more value than many sparrows.
А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8 And I say unto you, Every one who shall confess me before men, him shall the Son of man also confess before the angels of God:
Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9 but he that denieth me in the presence of men shall be denied in the presence of the angels of God.
А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10 And every one who shall speak a word against the Son of man, it shall be forgiven him: but unto him that blasphemeth against the Holy Spirit it shall not be forgiven.
И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11 And when they bring you before the synagogues, and the rulers, and the authorities, be not anxious how or what ye shall answer, or what ye shall say:
А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12 for the Holy Spirit shall teach you in that very hour what ye ought to say.
Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13 And one out of the multitude said unto him, Teacher, bid my brother divide the inheritance with me.
Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14 But he said unto him, Man, who made me a judge or a divider over you?
А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15 And he said unto them, Take heed, and keep yourselves from all covetousness: for a man’s life consisteth not in the abundance of the things which he possesseth.
А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16 And he spake a parable unto them, saying, The ground of a certain rich man brought forth plentifully:
Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17 and he reasoned within himself, saying, What shall I do, because I have not where to bestow my fruits?
И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18 And he said, This will I do: I will pull down my barns, and build greater; and there will I bestow all my grain and my goods.
И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19 And I will say to my soul, Soul, thou hast much goods laid up for many years; take thine ease, eat, drink, be merry.
И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20 But God said unto him, Thou foolish one, this night is thy soul required of thee; and the things which thou hast prepared, whose shall they be?
А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21 So is he that layeth up treasure for himself, and is not rich toward God.
Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22 And he said unto his disciples, Therefore I say unto you, Be not anxious for [your] life, what ye shall eat; nor yet for your body, what ye shall put on.
А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23 For the life is more than the food, and the body than the raiment.
Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24 Consider the ravens, that they sow not, neither reap; which have no store-chamber nor barn; and God feedeth them: of how much more value are ye than the birds!
Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25 And which of you by being anxious can add a cubit unto the measure of his life?
А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26 If then ye are not able to do even that which is least, why are ye anxious concerning the rest?
А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27 Consider the lilies, how they grow: they toil not, neither do they spin; yet I say unto you, Even Solomon in all his glory was not arrayed like one of these.
Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28 But if God doth so clothe the grass in the field, which to-day is, and to-morrow is cast into the oven; how much more [shall he clothe] you, O ye of little faith?
А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29 And seek not ye what ye shall eat, and what ye shall drink, neither be ye of doubtful mind.
И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30 For all these things do the nations of the world seek after: but your Father knoweth that ye have need of these things.
Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31 Yet seek ye his kingdom, and these things shall be added unto you.
Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32 Fear not, little flock; for it is your Father’s good pleasure to give you the kingdom.
Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33 Sell that which ye have, and give alms; make for yourselves purses which wax not old, a treasure in the heavens that faileth not, where no thief draweth near, neither moth destroyeth.
Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34 For where your treasure is, there will your heart be also.
Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35 Let your loins be girded about, and your lamps burning;
Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36 and be ye yourselves like unto men looking for their lord, when he shall return from the marriage feast; that, when he cometh and knocketh, they may straightway open unto him.
И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37 Blessed are those servants, whom the lord when he cometh shall find watching: verily I say unto you, that he shall gird himself, and make them sit down to meat, and shall come and serve them.
Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38 And if he shall come in the second watch, and if in the third, and find [them] so, blessed are those [servants].
И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39 But know this, that if the master of the house had known in what hour the thief was coming, he would have watched, and not have left his house to be broken through.
Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40 Be ye also ready: for in an hour that ye think not the Son of man cometh.
И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41 And Peter said, Lord, speakest thou this parable unto us, or even unto all?
А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42 And the Lord said, Who then is the faithful and wise steward, whom his lord shall set over his household, to give them their portion of food in due season?
А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43 Blessed is that servant, whom his lord when he cometh shall find so doing.
Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44 Of a truth I say unto you, that he will set him over all that he hath.
Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45 But if that servant shall say in his heart, My lord delayeth his coming; and shall begin to beat the menservants and the maidservants, and to eat and drink, and to be drunken;
Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46 the lord of that servant shall come in a day when he expecteth not, and in an hour when he knoweth not, and shall cut him asunder, and appoint his portion with the unfaithful.
Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47 And that servant, who knew his lord’s will, and made not ready, nor did according to his will, shall be beaten with many [stripes];
А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48 but he that knew not, and did things worthy of stripes, shall be beaten with few [stripes]. And to whomsoever much is given, of him shall much be required: and to whom they commit much, of him will they ask the more.
А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49 I came to cast fire upon the earth; and what do I desire, if it is already kindled?
Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50 But I have a baptism to be baptized with; and how am I straitened till it be accomplished!
Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51 Think ye that I am come to give peace in the earth? I tell you, Nay; but rather division:
Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52 for there shall be from henceforth five in one house divided, three against two, and two against three.
Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53 They shall be divided, father against son, and son against father; mother against daughter, and daughter against her mother; mother in law against her daughter in law, and daughter in law against her mother in law.
Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54 And he said to the multitudes also, When ye see a cloud rising in the west, straightway ye say, There cometh a shower; and so it cometh to pass.
А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55 And when [ye see] a south wind blowing, ye say, There will be a scorching heat; and it cometh to pass.
И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56 Ye hypocrites, ye know how to interpret the face of the earth and the heaven; but how is it that ye know not how to interpret this time?
Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57 And why even of yourselves judge ye not what is right?
Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58 For as thou art going with thine adversary before the magistrate, on the way give diligence to be quit of him; lest haply he drag thee unto the judge, and the judge shall deliver thee to the officer, and the officer shall cast thee into prison.
Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59 I say unto thee, Thou shalt by no means come out thence, till thou have paid the very last mite.
Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
