Ecclesiastes 8
1 Who is as the wise man? and who knoweth the interpretation of a thing? A man’s wisdom maketh his face to shine, and the hardness of his face is changed.
Ко је као мудри? И ко зна шта значе ствари? Мудрост просветљује човеку лице, а тврдоћа лица његовог мења се.
2 I [counsel thee], Keep the king’s command, and that in regard of the oath of God.
Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради.
3 Be not hasty to go out of his presence; persist not in an evil thing: for he doeth whatsoever pleaseth him.
Не буди брз да одеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити шта год хоће.
4 For the king’s word [hath] power; and who may say unto him, What doest thou?
Јер где је год реч царева онде је власт, и ко ће му рећи: Шта радиш?
5 Whoso keepeth the commandment shall know no evil thing; and a wise man’s heart discerneth time and judgment:
Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин.
6 for to every purpose there is a time and judgment; because the misery of man is great upon him:
Јер свачему има време и начин; али многа зла сналазе човека,
7 for he knoweth not that which shall be; for who can tell him how it shall be?
Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати?
8 There is no man that hath power over the spirit to retain the spirit; neither hath he power over the day of death; and there is no discharge in war: neither shall wickedness deliver him that is given to it.
Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је.
9 All this have I seen, and applied my heart unto every work that is done under the sun: [there is] a time wherein one man hath power over another to his hurt.
Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово.
10 So I saw the wicked buried, and they came [to the grave]; and they that had done right went away from the holy place, and were forgotten in the city: this also is vanity.
И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.
11 Because sentence against an evil work is not executed speedily, therefore the heart of the sons of men is fully set in them to do evil.
Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.
12 Though a sinner do evil a hundred times, and prolong his [days], yet surely I know that it shall be well with them that fear God, that fear before him:
Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова.
13 but it shall not be well with the wicked, neither shall he prolong [his] days, [which are] as a shadow; because he feareth not before God.
А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.
14 There is a vanity which is done upon the earth, that there are righteous men unto whom it happeneth according to the work of the wicked; again, there are wicked men to whom it happeneth according to the work of the righteous: I said that this also is vanity.
Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина.
15 Then I commended mirth, because a man hath no better thing under the sun, than to eat, and to drink, and to be joyful: for that shall abide with him in his labor [all] the days of his life which God hath given him under the sun.
Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његовог за живота његовог, који му Бог да под сунцем.
16 When I applied my heart to know wisdom, and to see the business that is done upon the earth (for also there is that neither day nor night seeth sleep with his eyes),
Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те дању ни ноћу не долази човеку сан на очи.
17 then I beheld all the work of God, that man cannot find out the work that is done under the sun: because however much a man labor to seek it out, yet he shall not find it; yea moreover, though a wise man think to know it, yet shall he not be able to find it.
Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити.
