< Romans 15 >

1 Now we who are strong ought to bear the weaknesses of the weak, and not to please ourselves.
Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати.
2 Let each one of us please his neighbor for that which is good, to be building him up.
И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед.
3 For even Christ did not please himself. But, as it is written, “The reproaches of those who reproached you fell on me.”
Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.
4 For whatever things were written before were written for our learning, that through perseverance and through encouragement of the Scriptures we might have hope.
Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.
5 Now the God of perseverance and of encouragement grant you to be of the same mind with one another according to Christ Jesus,
А Бог трпљења и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Христу Исусу,
6 that with one accord you may with one mouth glorify the God and Father of our Lord Jesus Christ.
Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа.
7 Therefore accept one another, even as Christ also accepted you, to the glory of God.
Зато примајте један другог као што и Христос прими вас на славу Божију.
8 Now I say that Christ has been made a servant of the circumcision for the truth of God, that he might confirm the promises given to the fathers,
Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање очевима,
9 and that the Gentiles might glorify God for his mercy. As it is written, “Therefore I will give praise to you among the Gentiles and sing to your name.”
А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: Зато ћу Те хвалити међу незнабошцима, Господе, и певаћу име Твоје.
10 Again he says, “Rejoice, you Gentiles, with his people.”
И опет говори: Веселите се незнабошци с народом Његовим.
11 Again, “Praise the Lord, all you Gentiles! Let all the peoples praise him.”
И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите Га сви народи.
12 Again, Isaiah says, “There will be the root of Jesse, he who arises to rule over the Gentiles; in him the Gentiles will hope.”
И опет Исаија говори: Биће корен Јесејев, и који устане да влада над незнабошцима у Оног ће се уздати незнабошци.
13 Now may the God of hope fill you with all joy and peace in believing, that you may abound in hope in the power of the Holy Spirit.
А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог.
14 I myself am also persuaded about you, my brothers, that you yourselves are full of goodness, filled with all knowledge, able also to admonish others.
А ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви сами пуни благодати, напуњени сваког разума, да можете друге научити.
15 But I write the more boldly to you in part as reminding you, because of the grace that was given to me by God,
Али вам опет, браћо, слободно писах неколико да вам напоменем ради благодати која ми је дана од Бога,
16 that I should be a servant of Christ Jesus to the Gentiles, serving as a priest of the Good News of God, that the offering up of the Gentiles might be made acceptable, sanctified by the Holy Spirit.
Да будем слуга Исуса Христа у незнабошцима, да служим јеванђељу Божијем, да буду незнабошци принос повољан и освећен Духом Светим.
17 I have therefore my boasting in Christ Jesus in things pertaining to God.
Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу код Бога.
18 For I will not dare to speak of any things except those which Christ worked through me for the obedience of the Gentiles, by word and deed,
Јер не смем говорити шта које Христос не учини кроза ме за послушање незнабожаца речју и делом,
19 in the power of signs and wonders, in the power of God’s Spirit; so that from Jerusalem and around as far as to Illyricum, I have fully preached the Good News of Christ;
У сили знака и чудеса силом Духа Божијег; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јеванђељем Христовим.
20 yes, making it my aim to preach the Good News, not where Christ was already named, that I might not build on another’s foundation.
И тако се трудих да проповедим јеванђеље не где се спомињаше Христос, да на туђој закопини не зидам;
21 But, as it is written, “They will see, to whom no news of him came. They who have not heard will understand.”
Него као што је писано: Којима се не јави за Њега, видеће; и који не чуше разумеће.
22 Therefore also I was hindered these many times from coming to you,
То ме задржа много пута да не дођем к вама.
23 but now, no longer having any place in these regions, and having these many years a longing to come to you,
А сад више не имајући места у овим земљама, а имајући жељу од много година да дођем к вама,
24 whenever I travel to Spain, I will come to you. For I hope to see you on my journey, and to be helped on my way there by you, if first I may enjoy your company for a while.
Ако пођем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас.
25 But now, I say, I am going to Jerusalem, serving the saints.
А сад идем у Јерусалим служећи светима.
26 For it has been the good pleasure of Macedonia and Achaia to make a certain contribution for the poor among the saints who are at Jerusalem.
Јер Македонија и Ахаја учинише драговољно неки порез за сиромахе свете који живе у Јерусалиму.
27 Yes, it has been their good pleasure, and they are their debtors. For if the Gentiles have been made partakers of their spiritual things, they owe it to them also to serve them in material things.
Они учинише драговољно, а и дужни су им; јер кад незнабошци добише део у њиховим духовним имањима, дужни су и они њима у телесним послужити.
28 When therefore I have accomplished this, and have sealed to them this fruit, I will go on by way of you to Spain.
Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод запечатим, поћи ћу преко вас у Шпањолску.
29 I know that when I come to you, I will come in the fullness of the blessing of the Good News of Christ.
А знам да кад дођем к вама, доћи ћу с обилним благословом јеванђеља Христовог.
30 Now I beg you, brothers, by our Lord Jesus Christ and by the love of the Spirit, that you strive together with me in your prayers to God for me,
Али вас молим, браћо, заради Господа нашег Исуса Христа, и заради љубави Духа, помозите ми у молитвама за ме к Богу;
31 that I may be delivered from those who are disobedient in Judea, and that my service which I have for Jerusalem may be acceptable to the saints,
Да се избавим од оних који се противе у Јудеји, и да служба моја за Јерусалим буде по вољи светима;
32 that I may come to you in joy through the will of God, and together with you, find rest.
Да с радошћу дођем к вама, с вољом Божијом, и да се развеселим с вама.
33 Now the God of peace be with you all. Amen.
А Бог мира са свима вама. Амин.

< Romans 15 >