Proverbs 14
1 Every wise woman builds her house, but the foolish one tears it down with her own hands.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 He who walks in his uprightness fears the LORD, but he who is perverse in his ways despises him.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 The fool’s talk brings a rod to his back, but the lips of the wise protect them.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Where no oxen are, the crib is clean, but much increase is by the strength of the ox.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 A truthful witness will not lie, but a false witness pours out lies.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 A scoffer seeks wisdom, and does not find it, but knowledge comes easily to a discerning person.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Stay away from a foolish man, for you will not find knowledge on his lips.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 The wisdom of the prudent is to think about his way, but the folly of fools is deceit.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Fools mock at making atonement for sins, but among the upright there is good will.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 The heart knows its own bitterness and joy; he will not share these with a stranger.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 The house of the wicked will be overthrown, but the tent of the upright will flourish.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 There is a way which seems right to a man, but in the end it leads to death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Even in laughter the heart may be sorrowful, and mirth may end in heaviness.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 The unfaithful will be repaid for his own ways; likewise a good man will be rewarded for his ways.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 A simple man believes everything, but the prudent man carefully considers his ways.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 A wise man fears and shuns evil, but the fool is hot headed and reckless.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 He who is quick to become angry will commit folly, and a crafty man is hated.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 The simple inherit folly, but the prudent are crowned with knowledge.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 The evil bow down before the good, and the wicked at the gates of the righteous.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 The poor person is shunned even by his own neighbor, but the rich person has many friends.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 He who despises his neighbor sins, but he who has pity on the poor is blessed.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Do not they go astray who plot evil? But love and faithfulness belong to those who plan good.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 In all hard work there is profit, but the talk of the lips leads only to poverty.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 The crown of the wise is their riches, but the folly of fools crowns them with folly.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 A truthful witness saves souls, but a false witness is deceitful.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 In the fear of the LORD is a secure fortress, and he will be a refuge for his children.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 The fear of the LORD is a fountain of life, turning people from the snares of death.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 In the multitude of people is the king’s glory, but in the lack of people is the destruction of the prince.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 He who is slow to anger has great understanding, but he who has a quick temper displays folly.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 The life of the body is a heart at peace, but envy rots the bones.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 He who oppresses the poor shows contempt for his Maker, but he who is kind to the needy honors him.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 The wicked is brought down in his calamity, but in death, the righteous has a refuge.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Wisdom rests in the heart of one who has understanding, and is even made known in the inward part of fools.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Righteousness exalts a nation, but sin is a disgrace to any people.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 The king’s favor is toward a servant who deals wisely, but his wrath is toward one who causes shame.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
