Job 19
1 Then Job answered,
А Јов одговори и рече:
2 “How long will you torment me, and crush me with words?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 You have reproached me ten times. You are not ashamed that you attack me.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 If it is true that I have erred, my error remains with myself.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 If indeed you will magnify yourselves against me, and plead against me my reproach,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 know now that God has subverted me, and has surrounded me with his net.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 “Behold, I cry out of wrong, but I am not heard. I cry for help, but there is no justice.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 He has walled up my way so that I cannot pass, and has set darkness in my paths.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 He has stripped me of my glory, and taken the crown from my head.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 He has broken me down on every side, and I am gone. He has plucked my hope up like a tree.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 He has also kindled his wrath against me. He counts me among his adversaries.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 His troops come on together, build a siege ramp against me, and encamp around my tent.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 “He has put my brothers far from me. My acquaintances are wholly estranged from me.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 My relatives have gone away. My familiar friends have forgotten me.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Those who dwell in my house and my maids consider me a stranger. I am an alien in their sight.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 I call to my servant, and he gives me no answer. I beg him with my mouth.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 My breath is offensive to my wife. I am loathsome to the children of my own mother.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Even young children despise me. If I arise, they speak against me.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 All my familiar friends abhor me. They whom I loved have turned against me.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 My bones stick to my skin and to my flesh. I have escaped by the skin of my teeth.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 “Have pity on me. Have pity on me, you my friends, for the hand of God has touched me.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Why do you persecute me as God, and are not satisfied with my flesh?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 “Oh that my words were now written! Oh that they were inscribed in a book!
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 That with an iron pen and lead they were engraved in the rock forever!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 But as for me, I know that my Redeemer lives. In the end, he will stand upon the earth.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 After my skin is destroyed, then I will see God in my flesh,
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 whom I, even I, will see on my side. My eyes will see, and not as a stranger. “My heart is consumed within me.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 If you say, ‘How we will persecute him!’ because the root of the matter is found in me,
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 be afraid of the sword, for wrath brings the punishments of the sword, that you may know there is a judgment.”
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
