Genesis 41
1 At the end of two full years, Pharaoh dreamed, and behold, he stood by the river.
А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
2 Behold, seven cattle came up out of the river. They were sleek and fat, and they fed in the marsh grass.
И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
3 Behold, seven other cattle came up after them out of the river, ugly and thin, and stood by the other cattle on the brink of the river.
И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
4 The ugly and thin cattle ate up the seven sleek and fat cattle. So Pharaoh awoke.
И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
5 He slept and dreamed a second time; and behold, seven heads of grain came up on one stalk, healthy and good.
Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
6 Behold, seven heads of grain, thin and blasted with the east wind, sprung up after them.
А иза њих исклија седам класова малих и штурих;
7 The thin heads of grain swallowed up the seven healthy and full ears. Pharaoh awoke, and behold, it was a dream.
Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
8 In the morning, his spirit was troubled, and he sent and called for all of Egypt’s magicians and wise men. Pharaoh told them his dreams, but there was no one who could interpret them to Pharaoh.
И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
9 Then the chief cup bearer spoke to Pharaoh, saying, “I remember my faults today.
Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
10 Pharaoh was angry with his servants, and put me in custody in the house of the captain of the guard, with the chief baker.
Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
11 We dreamed a dream in one night, he and I. Each man dreamed according to the interpretation of his dream.
Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
12 There was with us there a young man, a Hebrew, servant to the captain of the guard, and we told him, and he interpreted to us our dreams. He interpreted to each man according to his dream.
А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
13 As he interpreted to us, so it was. He restored me to my office, and he hanged him.”
И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
14 Then Pharaoh sent and called Joseph, and they brought him hastily out of the dungeon. He shaved himself, changed his clothing, and came in to Pharaoh.
Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
15 Pharaoh said to Joseph, “I have dreamed a dream, and there is no one who can interpret it. I have heard it said of you, that when you hear a dream you can interpret it.”
А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
16 Joseph answered Pharaoh, saying, “It is not in me. God will give Pharaoh an answer of peace.”
А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
17 Pharaoh spoke to Joseph, “In my dream, behold, I stood on the brink of the river;
И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
18 and behold, seven fat and sleek cattle came up out of the river. They fed in the marsh grass;
И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
19 and behold, seven other cattle came up after them, poor and very ugly and thin, such as I never saw in all the land of Egypt for ugliness.
И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
20 The thin and ugly cattle ate up the first seven fat cattle;
И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
21 and when they had eaten them up, it could not be known that they had eaten them, but they were still ugly, as at the beginning. So I awoke.
И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
22 I saw in my dream, and behold, seven heads of grain came up on one stalk, full and good;
Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
23 and behold, seven heads of grain, withered, thin, and blasted with the east wind, sprung up after them.
А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
24 The thin heads of grain swallowed up the seven good heads of grain. I told it to the magicians, but there was no one who could explain it to me.”
И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
25 Joseph said to Pharaoh, “The dream of Pharaoh is one. What God is about to do he has declared to Pharaoh.
А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
26 The seven good cattle are seven years; and the seven good heads of grain are seven years. The dream is one.
Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
27 The seven thin and ugly cattle that came up after them are seven years, and also the seven empty heads of grain blasted with the east wind; they will be seven years of famine.
А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
28 That is the thing which I have spoken to Pharaoh. God has shown Pharaoh what he is about to do.
То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
29 Behold, seven years of great plenty throughout all the land of Egypt are coming.
Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
30 Seven years of famine will arise after them, and all the plenty will be forgotten in the land of Egypt. The famine will consume the land,
А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
31 and the plenty will not be known in the land by reason of that famine which follows; for it will be very grievous.
Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
32 The dream was doubled to Pharaoh, because the thing is established by God, and God will shortly bring it to pass.
А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
33 “Now therefore let Pharaoh look for a discreet and wise man, and set him over the land of Egypt.
Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
34 Let Pharaoh do this, and let him appoint overseers over the land, and take up the fifth part of the land of Egypt’s produce in the seven plenteous years.
И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
35 Let them gather all the food of these good years that come, and store grain under the hand of Pharaoh for food in the cities, and let them keep it.
Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
36 The food will be to supply the land against the seven years of famine, which will be in the land of Egypt; so that the land will not perish through the famine.”
Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
37 The thing was good in the eyes of Pharaoh, and in the eyes of all his servants.
И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
38 Pharaoh said to his servants, “Can we find such a one as this, a man in whom is the Spirit of God?”
И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
39 Pharaoh said to Joseph, “Because God has shown you all of this, there is no one so discreet and wise as you.
Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
40 You shall be over my house. All my people will be ruled according to your word. Only in the throne I will be greater than you.”
Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
41 Pharaoh said to Joseph, “Behold, I have set you over all the land of Egypt.”
И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
42 Pharaoh took off his signet ring from his hand, and put it on Joseph’s hand, and arrayed him in robes of fine linen, and put a gold chain about his neck.
И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
43 He made him ride in the second chariot which he had. They cried before him, “Bow the knee!” He set him over all the land of Egypt.
И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
44 Pharaoh said to Joseph, “I am Pharaoh. Without you, no man shall lift up his hand or his foot in all the land of Egypt.”
И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
45 Pharaoh called Joseph’s name Zaphenath-Paneah. He gave him Asenath, the daughter of Potiphera priest of On as a wife. Joseph went out over the land of Egypt.
И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
46 Joseph was thirty years old when he stood before Pharaoh king of Egypt. Joseph went out from the presence of Pharaoh, and went throughout all the land of Egypt.
А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
47 In the seven plenteous years the earth produced abundantly.
И за седам родних година роди земља свашта изобила.
48 He gathered up all the food of the seven years which were in the land of Egypt, and laid up the food in the cities. He stored food in each city from the fields around that city.
И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
49 Joseph laid up grain as the sand of the sea, very much, until he stopped counting, for it was without number.
Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
50 To Joseph were born two sons before the year of famine came, whom Asenath, the daughter of Potiphera priest of On, bore to him.
И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
51 Joseph called the name of the firstborn Manasseh, “For”, he said, “God has made me forget all my toil, and all my father’s house.”
И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
52 The name of the second, he called Ephraim: “For God has made me fruitful in the land of my affliction.”
А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
53 The seven years of plenty, that were in the land of Egypt, came to an end.
Али прође седам година родних у земљи мисирској;
54 The seven years of famine began to come, just as Joseph had said. There was famine in all lands, but in all the land of Egypt there was bread.
И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
55 When all the land of Egypt was famished, the people cried to Pharaoh for bread, and Pharaoh said to all the Egyptians, “Go to Joseph. What he says to you, do.”
Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
56 The famine was over all the surface of the earth. Joseph opened all the store houses, and sold to the Egyptians. The famine was severe in the land of Egypt.
И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
57 All countries came into Egypt, to Joseph, to buy grain, because the famine was severe in all the earth.
И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
