Genesis 31
1 Jacob heard Laban’s sons’ words, saying, “Jacob has taken away all that was our father’s. He has obtained all this wealth from that which was our father’s.”
А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
2 Jacob saw the expression on Laban’s face, and, behold, it was not toward him as before.
И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
3 The LORD said to Jacob, “Return to the land of your fathers, and to your relatives, and I will be with you.”
И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
4 Jacob sent and called Rachel and Leah to the field to his flock,
И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
5 and said to them, “I see the expression on your father’s face, that it is not toward me as before; but the God of my father has been with me.
И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
6 You know that I have served your father with all of my strength.
И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
7 Your father has deceived me, and changed my wages ten times, but God did not allow him to hurt me.
А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
8 If he said, ‘The speckled will be your wages,’ then all the flock bore speckled. If he said, ‘The streaked will be your wages,’ then all the flock bore streaked.
Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
9 Thus God has taken away your father’s livestock, and given them to me.
Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
10 During mating season, I lifted up my eyes, and saw in a dream, and behold, the male goats which leaped on the flock were streaked, speckled, and grizzled.
Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
11 The angel of God said to me in the dream, ‘Jacob,’ and I said, ‘Here I am.’
А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
12 He said, ‘Now lift up your eyes, and behold, all the male goats which leap on the flock are streaked, speckled, and grizzled, for I have seen all that Laban does to you.
А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
13 I am the God of Bethel, where you anointed a pillar, where you vowed a vow to me. Now arise, get out from this land, and return to the land of your birth.’”
Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
14 Rachel and Leah answered him, “Is there yet any portion or inheritance for us in our father’s house?
Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
15 Are not we considered as foreigners by him? For he has sold us, and has also used up our money.
Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
16 For all the riches which God has taken away from our father are ours and our children’s. Now then, whatever God has said to you, do.”
Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
17 Then Jacob rose up, and set his sons and his wives on the camels,
И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
18 and he took away all his livestock, and all his possessions which he had gathered, including the livestock which he had gained in Paddan Aram, to go to Isaac his father, to the land of Canaan.
И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
19 Now Laban had gone to shear his sheep; and Rachel stole the teraphim that were her father’s.
А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
20 Jacob deceived Laban the Syrian, in that he did not tell him that he was running away.
И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
21 So he fled with all that he had. He rose up, passed over the River, and set his face toward the mountain of Gilead.
И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
22 Laban was told on the third day that Jacob had fled.
А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
23 He took his relatives with him, and pursued him seven days’ journey. He overtook him in the mountain of Gilead.
И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
24 God came to Laban the Syrian in a dream of the night, and said to him, “Be careful that you do not speak to Jacob either good or bad.”
Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
25 Laban caught up with Jacob. Now Jacob had pitched his tent in the mountain, and Laban with his relatives encamped in the mountain of Gilead.
И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
26 Laban said to Jacob, “What have you done, that you have deceived me, and carried away my daughters like captives of the sword?
И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
27 Why did you flee secretly, and deceive me, and did not tell me, that I might have sent you away with mirth and with songs, with tambourine and with harp;
Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
28 and did not allow me to kiss my sons and my daughters? Now have you done foolishly.
Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
29 It is in the power of my hand to hurt you, but the God of your father spoke to me last night, saying, ‘Be careful that you do not speak to Jacob either good or bad.’
Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
30 Now, you want to be gone, because you greatly longed for your father’s house, but why have you stolen my gods?”
Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
31 Jacob answered Laban, “Because I was afraid, for I said, ‘Lest you should take your daughters from me by force.’
А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
32 Anyone you find your gods with shall not live. Before our relatives, discern what is yours with me, and take it.” For Jacob did not know that Rachel had stolen them.
А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
33 Laban went into Jacob’s tent, into Leah’s tent, and into the tent of the two female servants; but he did not find them. He went out of Leah’s tent, and entered into Rachel’s tent.
И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
34 Now Rachel had taken the teraphim, put them in the camel’s saddle, and sat on them. Laban felt around all the tent, but did not find them.
А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
35 She said to her father, “Do not let my lord be angry that I cannot rise up before you; for I am having my period.” He searched, but did not find the teraphim.
А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
36 Jacob was angry, and argued with Laban. Jacob answered Laban, “What is my trespass? What is my sin, that you have hotly pursued me?
И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
37 Now that you have felt around in all my stuff, what have you found of all your household stuff? Set it here before my relatives and your relatives, that they may judge between us two.
Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
38 “These twenty years I have been with you. Your ewes and your female goats have not cast their young, and I have not eaten the rams of your flocks.
Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
39 That which was torn of animals, I did not bring to you. I bore its loss. Of my hand you required it, whether stolen by day or stolen by night.
Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
40 This was my situation: in the day the drought consumed me, and the frost by night; and my sleep fled from my eyes.
Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
41 These twenty years I have been in your house. I served you fourteen years for your two daughters, and six years for your flock, and you have changed my wages ten times.
Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
42 Unless the God of my father, the God of Abraham, and the fear of Isaac, had been with me, surely now you would have sent me away empty. God has seen my affliction and the labor of my hands, and rebuked you last night.”
Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
43 Laban answered Jacob, “The daughters are my daughters, the children are my children, the flocks are my flocks, and all that you see is mine! What can I do today to these my daughters, or to their children whom they have borne?
А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
44 Now come, let’s make a covenant, you and I. Let it be for a witness between me and you.”
Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
45 Jacob took a stone, and set it up for a pillar.
И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
46 Jacob said to his relatives, “Gather stones.” They took stones, and made a heap. They ate there by the heap.
И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
47 Laban called it Jegar Sahadutha, but Jacob called it Galeed.
И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
48 Laban said, “This heap is witness between me and you today.” Therefore it was named Galeed
И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
49 and Mizpah, for he said, “The LORD watch between me and you, when we are absent one from another.
А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
50 If you afflict my daughters, or if you take wives in addition to my daughters, no man is with us; behold, God is witness between me and you.”
Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
51 Laban said to Jacob, “See this heap, and see the pillar, which I have set between me and you.
И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
52 May this heap be a witness, and the pillar be a witness, that I will not pass over this heap to you, and that you will not pass over this heap and this pillar to me, for harm.
Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
53 The God of Abraham, and the God of Nahor, the God of their father, judge between us.” Then Jacob swore by the fear of his father, Isaac.
Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
54 Jacob offered a sacrifice in the mountain, and called his relatives to eat bread. They ate bread, and stayed all night in the mountain.
И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
55 Early in the morning, Laban rose up, and kissed his sons and his daughters, and blessed them. Laban departed and returned to his place.
А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.
