< Zechariah 7 >

1 And it came to pass in the fourth year of king Darius, that the word of Jehovah came to Zechariah in the fourth day of the ninth month, even in Chislev.
Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева,
2 Now those of Bethel had sent Sharezer and Regem-melech, and their men, to entreat the favor of Jehovah,
Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
3 and to speak to the priests of the house of Jehovah of hosts, and to the prophets, saying, Should I weep in the fifth month, separating myself, as I have done these so many years?
И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
4 Then the word of Jehovah of hosts came to me, saying,
И дође ми реч Господња Говорећи:
5 Speak to all the people of the land, and to the priests, saying, When ye fasted and mourned in the fifth and in the seventh month, even these seventy years, did ye at all fast to me, even to me?
Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
6 And when ye eat, and when ye drink, do ye not eat for yourselves, and drink for yourselves?
А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
7 Should ye not hear the words which Jehovah cried by the former prophets, when Jerusalem was inhabited and in prosperity, and the cities thereof round about her, and the South and the lowland were inhabited?
Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница?
8 And the word of Jehovah came to Zechariah, saying,
Дође реч Господња Захарији говорећи:
9 Thus Jehovah of hosts has spoken, saying, Execute true justice, and show kindness and compassion every man to his brother.
Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
10 And do not oppress the widow, nor the fatherless, the sojourner, nor the poor man. And let none of you devise evil against his brother in your heart.
И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
11 But they refused to hearken, and pulled away the shoulder, and stopped their ears, that they might not hear.
Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
12 Yea, they made their hearts as an adamant stone, lest they should hear the law, and the words which Jehovah of hosts had sent by his Spirit by the former prophets. Therefore great wrath came from Jehovah of hosts.
И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама.
13 And it has come to pass that, as he cried, and they would not hear, so they shall cry, and I will not hear, said Jehovah of hosts.
Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
14 But I will scatter them with a whirlwind among all the nations which they have not known. Thus the land was desolate after them, so that no man passed through nor returned. For they laid the pleasant land desolate.
Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.

< Zechariah 7 >