Psalms 88
1 O Jehovah, the God of my salvation, I have cried day and night before thee.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Let my prayer enter into thy presence. Incline thine ear to my cry.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I am reckoned with those who go down into the pit. I am as a man who has no help,
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 cast off among the dead, like the slain who lie in the grave, whom thou remember no more, and they are cut off from thy hand.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Thou have laid me in the lowest pit, in dark places, in the deeps.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Thy wrath lays hard upon me, and thou have afflicted me with all thy waves. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Thou have put my acquaintances far from me. Thou have made me an abomination to them. I am shut up, and I cannot come forth.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eye wastes away because of affliction. I have called daily upon thee, O Jehovah, I have spread forth my hands to thee.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Will thou show wonders to the dead? Shall those who are deceased arise and praise thee? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Shall thy loving kindness be declared in the grave, or thy faithfulness in destruction?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Shall thy wonders be known in the dark, and thy righteousness in the land of forgetfulness?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 But to thee, O Jehovah, I have cried, and in the morning my prayer shall come before thee.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Jehovah, why do thou cast off my soul? Why do thou hide thy face from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I am afflicted and ready to die from my youth up. While I suffer thy terrors I am confounded.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Thy fierce wrath has gone over me. Thy terrors have cut me off.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They came round about me like water all the day long. They encompassed me around together.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Thou have put beloved and friend far from me, and my acquaintances into darkness.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
