Psalms 77
1 I will cry to God with my voice, even to God with my voice, and he will give ear to me.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 In the day of my trouble I sought the Lord. My hand was stretched out in the night, and slacked not. My soul refused to be comforted.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 I remember God, and am disquieted. I complain, and my spirit is overwhelmed. (Selah)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Thou have held my eyelids watching. I am so troubled that I cannot speak.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 I have considered the days of old, the years of ancient times.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 I call to remembrance my song in the night. I commune with my own heart, and my spirit makes diligent search.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Will the Lord cast off forever? And will he be favorable no more?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Has his loving kindness entirely gone forever? Does his promise fail for evermore?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Has God forgotten to be gracious? Has he in anger shut up his tender mercies? (Selah)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 And I said, This is my infirmity, the change of the right hand of the Most High.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 I will make mention of the deeds of Jehovah, for I will remember thy wonders of old.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 I will meditate also upon all thy work, and muse on thy doings.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Thy way, O God, is in the sanctuary. Who is a great god like God?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Thou are the God who does wonders. Thou have made known thy strength among the peoples.
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 With thine arm thou have redeemed thy people, the sons of Jacob and Joseph. (Selah)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 The waters saw thee, O God, the waters saw thee. They were afraid. The depths also trembled.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 The clouds poured out water. The skies sent out a sound. Thine arrows also went abroad.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 The voice of thy thunder was in the whirlwind. The lightnings lightened the world. The earth trembled and shook.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Thy way was in the sea, and thy paths in the great waters. And thy footsteps were not known.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Thou led thy people like a flock by the hand of Moses and Aaron.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
