Psalms 50
1 The Mighty One, God, Jehovah, has spoken, and called the earth from the rising of the sun to the going down thereof.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Out of Zion, the perfection of beauty, God has shone forth.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Our God comes, and does not keep silence. A fire devours before him, and it is very tempestuous round about him.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 He calls to the heavens above, and to the earth, that he may judge his people.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Gather my sanctified together to me, those who have made a covenant with me by sacrifice.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 And the heavens shall declare his righteousness, for God is judge himself. (Selah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hear, O my people, and I will speak, O Israel, and I will testify to thee, I am God, even thy God.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 I will not reprove thee for thy sacrifices, and thy burnt offerings being continually before me.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 I will take no bullock out of thy house, nor he-goats out of thy folds.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 For every beast of the forest is mine, and the cattle upon a thousand hills.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 I know all the birds of the mountains, and the wild beasts of the field are mine.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 If I were hungry, I would not tell thee, for the world is mine, and the fullness thereof.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Will I eat the flesh of bulls, or drink the blood of goats?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Offer to God the sacrifice of thanksgiving, and pay thy vows to the Most High.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 And call upon me in the day of trouble. I will deliver thee, and thou shall glorify me.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 But to the wicked man God says, What have thou to do to declare my statutes, and that thou have taken my covenant in thy mouth,
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 since thou hate instruction, and cast my words behind thee?
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 When thou saw a thief, thou consented with him, and have been partaker with adulterers.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Thou give thy mouth to evil, and thy tongue frames deceit.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Thou sit and speak against thy brother; thou slander thine own mother's son.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 These things thou have done, and I kept silence. Thou thought that I was altogether such a one as thyself. But I will reprove thee, and set them in order before thine eyes.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Now consider this, ye who forget God, lest I tear you in pieces, and there be none to deliver:
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Whoever offers the sacrifice of thanksgiving glorifies me. And to him who orders his way aright I will show the salvation of God.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
