Psalms 139
1 O Jehovah, thou have searched me, and known.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Thou know my sitting down and my rising up. Thou understand my thought afar off.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Thou search out my path and my lying down, and are acquainted with all my ways.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 For there is not a word in my tongue, but, lo, O Jehovah, thou know it altogether.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Thou have beset me behind and before, and laid thy hand upon me.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Such knowledge is too wonderful for me. It is high, I cannot attain to it.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Where shall I go from thy Spirit? Or where shall I flee from thy presence?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 If I ascend up into heaven, thou are there. If I make my bed in Sheol, behold, thou are there. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 If I take the wings of the morning, and dwell in the outermost parts of the sea,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 even there thy hand shall lead me, and thy right hand shall hold me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 If I say, Surely the darkness shall overwhelm me, and the light around me shall be night,
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 even the darkness hides not from thee, but the night shines as the day. The darkness and the light are both alike to thee.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 For thou formed my inward parts. Thou covered me in my mother's womb.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I will give thanks to thee, for I am fearfully and wonderfully made. Wonderful are thy works, and that my soul knows right well.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My frame was not hidden from thee, when I was made in secret, curiously wrought in the lowest parts of the earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Thine eyes saw my unformed substance, and in thy book they were all written, even the days that were ordained, when as yet there was none of them.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 How precious also are thy thoughts to me, O God! How great is the sum of them!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 I count them; they are more in number than the sand. When I awake, I am still with thee.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Surely thou will kill the wicked, O God. Depart from me therefore, ye bloodthirsty men.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 For they speak against thee wickedly, and thine enemies take it in vain.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Do I not hate them, O Jehovah, who hate thee? And am I not grieved with those who rise up against thee?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 I hate them with perfect hatred. They have become my enemies.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Search me, O God, and know my heart. Try me, and know my thoughts,
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 and see if there is any wicked way in me. And lead me in the way everlasting.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
