Obadiah 1
1 The vision of Obadiah. Thus says the lord Jehovah concerning Edom: We have heard tidings from Jehovah, and an ambassador is sent among the nations, saying, Arise ye, and let us rise up against her in battle.
Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за едомску: Чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: Устајте, да устанемо на њу у бој.
2 Behold, I have made thee small among the nations. Thou are greatly despised.
Гле, учинићу те малим међу народима, бићеш врло презрен.
3 The pride of thy heart has deceived thee, O thou who dwell in the clefts of the rock, whose habitation is high, who says in his heart, Who shall bring me down to the ground?
Понос срца твог превари те, тебе, који живиш у раселинама каменим, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: Ко ће ме оборити на земљу?
4 Though thou mount on high as the eagle, and though thy nest be set among the stars, I will bring thee down from there, says Jehovah.
Да подигнеш високо као орао и међу звезде да метнеш гнездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ.
5 If thieves came to thee, if robbers by night (how thou are cut off!), would they not steal only till they had enough? If grape gatherers came to thee, would they not leave some gleaning grapes?
Како си оплењен?! Да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? Да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака?
6 How are the things of Esau searched! How are his hidden treasures sought out!
Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове!
7 All the men of thy confederacy have brought thee on thy way, even to the border. The men who were at peace with thee have deceived thee, and prevailed against thee. Those who eat thy bread lay a snare under thee. There is no understanding in him.
До границе те одведоше сви који беху с тобом у вери, преварише те и надвладаше те који беху у миру с тобом; који једу хлеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.
8 Shall I not in that day, says Jehovah, destroy the wise men out of Edom, and understanding out of the mount of Esau?
У онај дан, говори Господ, нећу ли погубити мудре у земљи едемској и разумне у гори Исавовој?
9 And thy mighty men, O Teman, shall be dismayed, to the end that everyone may be cut off from the mount of Esau by slaughter.
И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истребе покољем сви из горе Исавове.
10 Shame shall cover thee for the violence done to thy brother Jacob, and thou shall be cut off forever.
За насиље учињено брату твом Јакову покриће те стид и истребићеш се засвагда.
11 In the day that thou stood on the other side, in the day that strangers carried away his substance, and foreigners entered into his gates, and cast lots upon Jerusalem, even thou were as one of them.
Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху жреб за Јерусалим, беше и ти као који од њих.
12 But look not thou on the day of thy brother in the day of his disaster, and rejoice not over the sons of Judah in the day of their destruction, nor speak proudly in the day of distress.
Али ти не требаше гледати дана брата свог, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудиним у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове.
13 Enter not into the gate of my people in the day of their calamity. Yea, look not thou on their affliction in the day of their calamity, nor lay ye hands on their substance in the day of their calamity.
Не требаше ти ући на врата народа мог у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове, ни да се дохваташ добра њихова у дан погибли њихове.
14 And stand thou not in the crossway, to cut off those of his who escape, and deliver not up those of his who remain in the day of distress.
Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бежан њихову, нити да издајеш оних који осташе у дан невоље.
15 For the day of Jehovah is near upon all the nations. As thou have done, it shall be done to thee. Thy dealing shall return upon thine own head.
Јер је дан Господњи близу свим народима: како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју.
16 For as ye have drunk upon my holy mountain, so shall all the nations drink continually. Yea, they shall drink, and swallow down, and shall be as though they had not been.
Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждреће, и биће као да их није било.
17 But in mount Zion there shall be those who escape, and it shall be holy, and the house of Jacob shall possess their possessions.
А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наследити наследство своје.
18 And the house of Jacob shall be a fire, and the house of Joseph a flame, and the house of Esau for stubble. And they shall burn among them, and devour them, and there shall not be any remaining to the house of Esau, for Jehovah has spoken it.
И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгореће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавовом, јер Господ рече.
19 And those of the South shall possess the mount of Esau, and those of the lowland the Philistines. And they shall possess the field of Ephraim, and the field of Samaria, and Benjamin shall possess Gilead.
И наследиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наследиће поље Јефремово и поље самаријско и Венијаминово и Галад;
20 And the captives of this host of the sons of Israel, who are among the Canaanites, shall possess even to Zarephath. And the captives of Jerusalem who are in Sepharad shall possess the cities of the South.
И заробљена војска синова Израиљевих наследиће шта је било хананејско до Сарепте; а робље јерусалимско, што је у Сефараду, наследиће јужне градове.
21 And saviors shall come up on mount Zion to judge the mount of Esau, and the kingdom shall be Jehovah's.
И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње.
