Job 39
1 Do thou know the time when the wild goats of the rock bring forth? Or can thou mark when the hinds do calve?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Can thou number the months that they fulfill? Or do thou know the time when they bring forth?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 They bow themselves. They bring forth their young. They cast out their pains.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Their young ones become strong. They grow up in the open field. They go forth, and return not again.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Who has sent out the wild donkey free? Or who has loosed the bonds of the swift donkey
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 whose home I have made the wilderness, and the salt land his dwelling-place?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 He scorns the tumult of the city, neither does he hear the shoutings of the driver.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 The range of the mountains is his pasture, and he searches after every green thing.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Will the wild-ox be content to serve thee? Or will he abide by thy crib?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Can thou bind the wild-ox with his band in the furrow? Or will he harrow the valleys after thee?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Will thou trust him because his strength is great? Or will thou leave to him thy labor?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Will thou confide in him that he will bring home thy seed, and gather the grain of thy threshing-floor?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 The wings of the ostrich wave proudly, but are they the pinions and plumage of love?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 For she leaves her eggs on the ground, and warms them in the dust.
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 And she forgets that the foot may crush them, or that the wild beast may trample them.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 She deals hardly with her young ones, as if they were not hers. Though her labor be in vain, she is without fear,
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 because God has deprived her of wisdom, nor has he imparted understanding to her.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 The time she lifts up herself on high she scorns the horse and his rider.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Have thou given the horse his might? Have thou clothed his neck with the quivering mane?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Have thou made him to leap as a locust? The glory of his snorting is awesome.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 He paws in the valley, and rejoices in his strength. He goes out to meet the armed men.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 He mocks at fear, and is not dismayed. Neither does he turn back from the sword.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 The quiver rattles against him, the flashing spear and the javelin.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 He swallows the ground with fierceness and rage, nor does he believe that it is the voice of the trumpet.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 As often as the trumpet sounds he says, Aha! And he smells the battle afar off, the thunder of the captains, and the shouting.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Is it by thy wisdom that the hawk soars, and stretches her wings toward the south?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Is it at thy command that the eagle mounts up, and makes her nest on high?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 She dwells on the cliff, and makes her home upon the point of the cliff and the stronghold.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 From there she spies out the prey. Her eyes behold it afar off.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Her young ones also suck up blood. And where the slain are, there is she.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
