Job 19
1 Then Job answered, and said,
А Јов одговори и рече:
2 How long will ye vex my soul, and break me in pieces with words?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 These ten times ye have reproached me. Ye are not ashamed that ye deal hardly with me.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 And be it indeed that I have erred, my error remains with myself.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 If indeed ye will magnify yourselves against me, and plead against me my reproach,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 know now that God has subverted me, and has encompassed me with his net.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Behold, I cry out of wrong, but I am not heard. I cry for help, but there is no justice.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 He has walled up my way that I cannot pass, and has set darkness in my paths.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 He has stripped me of my glory, and taken the crown from my head.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 He has broken me down on every side, and I am gone. And he has plucked up my hope like a tree.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 He has also kindled his wrath against me. And he considers me to him as his adversaries.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 His troops come on together, and cast up their way against me, and encamp round about my tent.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 He has put my brothers far from me, and my acquaintances are wholly estranged from me.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 My kinsfolk have failed, and my familiar friends have forgotten me.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Those who dwell in my house, and my maids, reckon me for a stranger; I am an alien in their sight.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 I call to my servant, and he gives me no answer. I entreat him with my mouth.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 My breath is strange to my wife, and my supplication to the sons of my own mother.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Even young children despise me. If I arise, they speak against me.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 All my familiar friends abhor me, and those whom I loved are turned against me.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 My bone cleaves to my skin and to my flesh, and I have escaped with the skin of my teeth.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Have pity upon me, have pity upon me, O ye my friends, for the hand of God has touched me.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Why do ye persecute me as God, and are not satisfied with my flesh?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 O that my words were now written! O that they were inscribed in a book,
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 that they were engraved in the rock forever with an iron pen and lead!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 But as for me I know that my Redeemer lives, and at last he will stand up upon the earth.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 And after my skin, this body, is destroyed, then outside my flesh I shall see God,
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 whom I, even I, shall see on my side, and my eyes shall behold, and not as a stranger. My heart is consumed within me.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 If ye say, How we will persecute him! And that the root of the matter is found in me,
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 be ye afraid of the sword. For wrath brings the punishments of the sword, that ye may know there is a judgment.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
