< Jeremiah 17 >

1 The sin of Judah is written with a pen of iron, and with the point of a diamond. It is engraved upon the tablet of their heart, and upon the horns of your altars,
Грех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њиховог и на роговима олтара ваших,
2 while their sons remember their altars and their Asherim by the green trees upon the high hills.
Да се синови њихови сећају олтара њихових и лугова њихових под зеленим дрветима, на високим хумовима.
3 O my mountain in the field, I will give thy substance and all thy treasures for a spoil, and thy high places, because of sin, throughout all thy borders.
Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за грех по свим међама твојим.
4 And thou, even of thyself, shall discontinue from thy heritage that I gave thee, and I will cause thee to serve thine enemies in the land which thou know not. For ye have kindled a fire in my anger which shall burn forever.
И ти ћеш и који су с тобом оставити наследство своје, које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гнева мог, који ће горети до века.
5 Thus says Jehovah: Cursed is the man who trusts in man, and makes flesh his arm, and whose heart departs from Jehovah.
Овако вели Господ: Да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово.
6 For he shall be like the heath in the desert, and shall not see when good comes, but shall inhabit the parched places in the wilderness, a salt land and not inhabited.
Јер ће бити као врес у пустињи, који не осећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сувим местима у земљи сланој и у којој се не живи.
7 Blessed is the man who trusts in Jehovah, and whose trust Jehovah is.
Благо човеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица.
8 For he shall be as a tree planted by the waters, that spreads out its roots by the river, and shall not fear when heat comes, but its leaf shall be green, and shall not be worried in the year of drought, nor shall cease from yielding fruit.
Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.
9 The heart is deceitful above all things, and it is exceedingly corrupt. Who can know it?
Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?
10 I, Jehovah, search the mind. I try the heart, even to give every man according to his ways, according to the fruit of his doings.
Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путевима његовим и по плоду дела његових.
11 As the partridge that sits on eggs which she has not laid, so is he who gets riches, and not by right. In the midst of his days they shall leave him, and at his end he shall be a fool.
Као што јаребица лежи на јајима али не излеже, тако ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана својих оставиће га и најпосле ће бити луд.
12 A glorious throne, set on high from the beginning, is the place of our sanctuary.
Место је светиње наше престо славе, високо место од почетка.
13 O Jehovah, the hope of Israel, all who forsake thee shall be put to shame. Those who depart from me shall be written in the earth, because they have forsaken Jehovah, the fountain of living waters.
Надо Израиљева, Господе! Сви који Те остављају нека се посраме; који одступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише извор воде живе, Господа.
14 Heal me, O Jehovah, and I shall be healed. Save me, and I shall be saved, for thou are my praise.
Исцели ме, Господе, и бићу исцељен; избави ме, и бићу избављен, јер си Ти хвала моја.
15 Behold, they say to me, Where is the word of Jehovah? Let it come now.
Гле, они ми говоре: Где је реч Господња? Нека дође.
16 As for me, I have not hastened from being a shepherd after thee, nor have I desired the woeful day. Thou know. That which came out of my lips was before thy face.
А ја се не затезах ићи за Тобом као пастир, и дан жалосни не желех, Ти знаш; шта је год изашло из уста мојих, пред Тобом је.
17 Be not a terror to me. Thou are my refuge in the day of evil.
Не буди ми страх, Ти си уточиште моје у злу.
18 Let them be put to shame who persecute me, but let me not be put to shame. Let them be dismayed, but let me not be dismayed. Bring upon them the day of evil, and destroy them with double destruction.
Нека се посраме који ме гоне, а ја не; нека се они уплаше, а ја не; пусти на њих зли дан, и двоструким поломом поломи их.
19 Thus Jehovah said to me, Go, and stand in the gate of the sons of the people, by which the kings of Judah come in, and by which they go out, and in all the gates of Jerusalem.
Овако ми рече Господ: Иди, и стани на врата синова народних, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата јерусалимска.
20 And say to them, Hear ye the word of Jehovah, ye kings of Judah, and all Judah, and all the inhabitants of Jerusalem, who enter in by these gates.
И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата.
21 Thus says Jehovah: Take heed to yourselves, and bear no burden on the sabbath day, nor bring it in by the gates of Jerusalem.
Овако вели Господ: Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска.
22 Neither carry forth a burden out of your houses on the sabbath day, nor do ye any work. But hallow ye the sabbath day, as I commanded your fathers.
И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим.
23 But they hearkened not, nor inclined their ear, but made their neck stiff, that they might not hear, and might not receive instruction.
Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.
24 And it shall come to pass, if ye diligently hearken to me, says Jehovah, to bring in no burden through the gates of this city on the sabbath day, but to hallow the sabbath day, to do no work in it,
Ако ме послушате, говори Господ, да не носите бремена на врата овог града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакав посао,
25 then there shall enter in by the gates of this city kings and rulers sitting upon the throne of David, riding in chariots and on horses, they, and their rulers, the men of Judah, and the inhabitants of Jerusalem. And this city shall remain forever.
Тада ће улазити на врата града овог цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на колима и на коњима, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град до века.
26 And they shall come from the cities of Judah, and from the places round about Jerusalem, and from the land of Benjamin, and from the lowland, and from the hill-country, and from the South, bringing burnt offerings, and sacrifices, and meal offerings, and frankincense, and bringing things of thanksgiving, to the house of Jehovah.
И долазиће из градова Јудиних и из околине јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи.
27 But if ye will not hearken to me to hallow the sabbath day, and not to bear a burden and enter in at the gates of Jerusalem on the sabbath day, then I will kindle a fire in the gates of it, and it shall devour the palaces of Jerusalem, and it shall not be quenched.
Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовим, који ће упалити дворове јерусалимске и неће се угасити.

< Jeremiah 17 >