Isaiah 6
1 In the year that king Uzziah died I saw the Lord sitting upon a throne, high and lifted up, and his train filled the temple.
Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву.
2 Above him stood the seraphim. Each one had six wings, with two he covered his face, and with two he covered his feet, and with two he flew.
Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше.
3 And one cried to another, and said, Holy, holy, holy, is Jehovah of hosts. The whole earth is full of his glory.
И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове.
4 And the foundations of the thresholds shook at the voice of him who cried, and the house was filled with vapor.
И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.
5 Then I said, Woe is me! For I am undone, because I am a man of unclean lips, and I dwell in the midst of a people of unclean lips. For my eyes have seen the King, Jehovah of hosts.
И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима.
6 Then one of the seraphim flew to me, having a live coal in his hand, which he had taken with the tongs from off the altar.
А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима,
7 And he touched my mouth with it, and said, Lo, this has touched thy lips, and thine iniquity is taken away, and thy sin forgiven.
И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.
8 And I heard the voice of the Lord, saying, Whom shall I send, and who will go for us? Then I said, Lo, send me.
Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене.
9 And he said, Go, and tell this people, Hear ye indeed, but do not understand, and see ye indeed, but do not perceive.
А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати.
10 Make the heart of this people fat, and make their ears heavy, and shut their eyes, lest they see with their eyes, and hear with their ears, and understand with their heart, and turn, and be healed.
Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле.
11 Then I said, Lord, how long? And he answered, Until cities be waste without inhabitant, and houses without man, and the land become utterly waste,
А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти,
12 and Jehovah has removed men far away, and the forsaken places be many in the midst of the land.
И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.
13 And if there be yet a tenth in it, it also shall in turn be eaten up. As a terebinth, and as an oak, whose stock remains when they are felled, so the holy seed is the stock of it.
Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или брест, којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето семе бити њено стабло.
