Isaiah 37
1 And it came to pass, when king Hezekiah heard it, that he tore his clothes, and covered himself with sackcloth, and went into the house of Jehovah.
А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи.
2 And he sent Eliakim, who was over the household, and Shebna the scribe, and the elders of the priests, covered with sackcloth, to Isaiah the prophet the son of Amoz.
И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку сину Амосовом.
3 And they said to him, Thus says Hezekiah, This day is a day of trouble, and of rebuke, and of blasphemy, for the sons have come to the birth, and there is not strength to bring forth.
И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.
4 It may be Jehovah thy God will hear the words of Rabshakeh, whom the king of Assyria his master has sent to defy the living God, and will rebuke the words which Jehovah thy God has heard. Therefore lift up thy prayer for the remnant that is left.
Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, кога посла цар асирски господар његов да ружи Бога Живог и да Га вређа речима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази.
5 So the servants of king Hezekiah came to Isaiah.
И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.
6 And Isaiah said to them, Thus shall ye say to your master, Thus says Jehovah: Be not afraid of the words that thou have heard, with which the servants of the king of Assyria have blasphemed me.
И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског.
7 Behold, I will put a spirit in him, and he shall hear news, and shall return to his own land. And I will cause him to fall by the sword in his own land.
Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.
8 So Rabshakeh returned, and found the king of Assyria warring against Libnah, for he had heard that he was departed from Lachish.
И тако вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса.
9 And he heard say concerning Tirhakah king of Ethiopia, He has come out to fight against thee. And when he heard it, he sent messengers to Hezekiah, saying,
А он чу за Тираку цара хуског где казаше: Иде да се бије с тобом. И чувши посла посланике к Језекији говорећи:
10 Thus shall ye speak to Hezekiah king of Judah, saying, Let not thy God in whom thou trust deceive thee, saying, Jerusalem shall not be given into the hand of the king of Assyria.
Овако реците Језекији цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у кога се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском.
11 Behold, thou have heard what the kings of Assyria have done to all lands, by destroying them utterly. And shall thou be delivered?
Ето, чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити?
12 Have the gods of the nations delivered them, which my fathers have destroyed, Gozan, and Haran, and Rezeph, and the sons of Eden who were in Telassar?
Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који беху у Теласару?
13 Where is the king of Hamath, and the king of Arpad, and the king of the city of Sepharvaim, of Hena, and Ivvah?
Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?
14 And Hezekiah received the letter from the hand of the messengers, and read it. And Hezekiah went up to the house of Jehovah, and spread it before Jehovah.
А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.
15 And Hezekiah prayed to Jehovah, saying,
И помоли се Језекија Господу говорећи:
16 O Jehovah of hosts, the God of Israel, who sit above the cherubim, thou are the God, even thou alone, of all the kingdoms of the earth. Thou have made heaven and earth.
Господе над војскама, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу.
17 Incline thine ear, O Jehovah, and hear. Open thine eyes, O Jehovah, and see, and hear all the words of Sennacherib, who has sent to defy the living God.
Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живог.
18 Of a truth, Jehovah, the kings of Assyria have laid waste all the countries, and their land,
Истина је, опустошили су цареви асирски све оне народе и земље њихове,
19 and have cast their gods into the fire. For they were no gods, but the work of men's hands, wood and stone. Therefore they have destroyed them.
И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечјих, дрво и камен, зато их потрше.
20 Now therefore, O Jehovah our God, save us from his hand, that all the kingdoms of the earth may know that thou are Jehovah, even thou only.
И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познају сва царства на земљи да си Ти сам Господ.
21 Then Isaiah the son of Amoz sent to Hezekiah, saying, Thus says Jehovah, the God of Israel, Whereas thou have prayed to me against Sennacherib king of Assyria,
Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима цара асирског.
22 this is the word which Jehovah has spoken concerning him: The virgin daughter of Zion has despised thee and laughed thee to scorn. The daughter of Jerusalem has shaken her head at thee.
Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска.
23 Whom have thou defied and blasphemed? And against whom have thou exalted thy voice and lifted up thine eyes on high? Even against the Holy One of Israel.
Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао увис очи своје? На Свеца Израиљевог.
24 By thy servants thou have defied the Lord, and have said, With the multitude of my chariots I have come up to the height of the mountains, to the innermost parts of Lebanon. And I will cut down the tall cedars of it, and the choice fir trees of it, and I will enter into its farthest height, the forest of its fruitful field.
Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изађох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове, и лепе јеле његове, и доћи ћу на највиши крај његов, у шуму његовог Кармила.
25 I have dug and drunk water, and with the sole of my feet I will dry up all the rivers of Egypt.
Ја сам копао, и пио воду, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.
26 Have thou not heard how I have done it long ago, and formed it of ancient times? Now I have brought it to pass, that it should be thine to lay waste fortified cities into ruinous heaps.
Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.
27 Therefore their inhabitants were of small power. They were dismayed and confounded. They were as the grass of the field, and as the green herb. As the grass on the housetops, and as a field of grain before it is grown up.
Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри.
28 But I know thy sitting down, and thy going out, and thy coming in, and thy raging against me.
Знам сеђење твоје и полажење твоје и долажење твоје и како бесниш на ме.
29 Because of thy raging against me, and because thine arrogance has come up into my ears, therefore I will put my hook in thy nose, and my bridle in thy lips, and I will turn thee back by the way by which thou came.
Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију, зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје, и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.
30 And this shall be the sign to thee. Ye shall eat this year that which grows of itself, and in the second year that which springs of the same, and in the third year sow ye, and reap, and plant vineyards, and eat the fruit of it.
А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, а друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род из њих.
31 And the remnant that is escaped of the house of Judah shall again take root downward, and bear fruit upward.
Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.
32 For out of Jerusalem shall go forth a remnant, and out of mount Zion those who shall escape. The zeal of Jehovah of hosts will perform this.
Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.
33 Therefore thus says Jehovah concerning the king of Assyria, He shall not come to this city, nor shoot an arrow there. Neither shall he come before it with shield, nor cast up a mound against it.
Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега.
34 By the way that he came, by the same he shall return, and he shall not come to this city, says Jehovah.
Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.
35 For I will defend this city to save it, for my own sake, and for my servant David's sake.
Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог.
36 And the agent of Jehovah went forth, and smote in the camp of the Assyrians a hundred and eighty-five thousand. And when men arose early in the morning, behold, these were all dead bodies.
Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.
37 So Sennacherib king of Assyria departed, and went and returned, and dwelt at Nineveh.
Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.
38 And it came to pass, as he was worshiping in the house of Nisroch his god, that Adrammelech and Sharezer his sons smote him with the sword, and they escaped into the land of Ararat. And Esar-haddon his son reigned in his stead.
И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.
