Esther 9
1 Now in the twelfth month, which is the month Adar, on the thirteenth day of the same, when the king's commandment and his decree drew near to be put in execution on the day that the enemies of the Jews hoped to have rule over them (whereas it was turned to the contrary, that the Jews had rule over those who hated them),
И тако дванаестог месеца, а то је месец Адар, тринаестог дана, кад дође да се изврши реч царева и заповест његова, истог дана кад се непријатељи јудејски надаху да ће овладати њима, преокрену се, те Јудејци овладаше својим ненавидницима.
2 the Jews gathered themselves together in their cities throughout all the provinces of the king Ahasuerus, to lay hand on such as sought their hurt. And no man could withstand them, for the fear of them fell upon all the peoples.
Скупише се Јудејци у својим градовима по свим земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; јер страх од њих попаде све народе.
3 And all the rulers of the provinces, and the satraps, and the governors, and those who did the king's business, helped the Jews, because the fear of Mordecai fell upon them.
И сви кнезови земаљски, намесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја.
4 For Mordecai was great in the king's house, and his fame went forth throughout all the provinces, for the man Mordecai grew greater and greater.
Јер велик беше Мардохеј у дому царевом, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човек, Мардохеј биваше све већи.
5 And the Jews smote all their enemies with the stroke of the sword, and with slaughter and destruction, and did what they would to those who hated them.
И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истребише, и учинише шта хтеше од ненавидника својих.
6 And in Shushan the palace the Jews killed and destroyed five hundred men.
И у Сусану, царском граду, убише Јудејци и истребише пет стотина људи.
7 And they killed Parshandatha, and Dalphon, and Aspatha,
И Фарсандату и Далфона и Аспату,
8 and Poratha, and Adalia, and Aridatha,
И Порату и Адалију и Аридату,
9 and Parmashta, and Arisai, and Aridai, and Vaizatha,
И Фармасту и Арисаја и Арилаја и Вајезату,
10 the ten sons of Haman the son of Hammedatha, the Jew's enemy, but they did not lay their hand on the spoil.
Десет синова Амана, сина Амедатиног непријатеља јудејског побише, али на плен не дигоше руке своје,
11 On that day the number of those who were slain in Shushan the palace was brought before the king.
У онај дан, кад јавише цару број побијених у Сусану царском граду,
12 And the king said to Esther the queen, The Jews have slain and destroyed five hundred men in Shushan the palace, and the ten sons of Haman. What then have they done in the rest of the king's provinces! Now what is thy petition? And it shall be granted thee, or what is thy request further? And it shall be done.
Рече цар Јестири царици: У Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Аманових, а шта су учинили по осталим земљама царевим? Шта желиш? Даће ти се; и шта још молиш? Биће.
13 Then Esther said, If it please the king, let it be granted to the Jews who are in Shushan to do tomorrow also according to this day's decree, and let Haman's ten sons be hanged upon the gallows.
А Јестира рече: Ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сутра да учине по данашњој наредби и десет синова Аманових да обесе на вешала.
14 And the king commanded it so to be done. And a decree was given out in Shushan, and they hanged Haman's ten sons.
И заповеди цар да буде тако. И оглашена би заповест у Сусану, и обесише десет синова Аманових.
15 And the Jews who were in Shushan gathered themselves together on the fourteenth day also of the month Adar, and killed three hundred men in Shushan, but they did not lay their hand on the spoil.
И Јудејци који беху у Сусану скупивши се и четрнаестог дана месеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плен не дигоше руке своје.
16 And the other Jews who were in the king's provinces gathered themselves together, and stood for their lives, and had rest from their enemies, and killed seventy-five thousand of those who hated them. But they did not lay their hand on the spoil.
А остали Јудејци који беху по земљама царевим скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет хиљада ненавидника својих; али на плен не дигоше руке своје.
17 This was done on the thirteenth day of the month Adar. And on the fourteenth day of the same they rested, and made it a day of feasting and gladness.
То би тринаестог дана месеца Адара; а четрнаестог починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.
18 But the Jews who were in Shushan assembled together on the thirteenth day of it, and on the fourteenth of it, and on the fifteenth day of the same they rested, and made it a day of feasting and gladness.
А Јудејци који беху у Сусану скупише се тринаестог и четрнаестог дана истог месеца, а починуше петнаестог, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.
19 Therefore the Jews of the villages, who dwell in the unwalled towns, make the fourteenth day of the month Adar a day of gladness and feasting, and a good day, and of sending portions one to another.
Зато Јудејци сељани, који живе по местима неограђеним, празнују четрнаести дан месеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући делове један другом.
20 And Mordecai wrote these things, and sent letters to all the Jews who were in all the provinces of the king Ahasuerus, both near and far,
Јер Мардохеј написа ово, и разасла књиге свим Јудејцима који беху по свим земљама цара Асвира, близу и далеко,
21 to enjoin them that they should keep the fourteenth day of the month Adar, and the fifteenth day of the same, yearly,
Наређујући им да празнују дан четрнаести месеца Адара и петнаести дан истог месеца сваке године;
22 as the days in which the Jews had rest from their enemies. And the month which was turned to them from sorrow to gladness, and from mourning into a good day, that they should make them days of feasting and gladness, and of sending portions one to another, and gifts to the poor.
Према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према месецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући делове један другом, и сиромасима дарове.
23 And the Jews undertook to do as they had begun, and as Mordecai had written to them,
И примише сви Јудејци да чине шта су почели и шта им писа Мардохеј.
24 because Haman the son of Hammedatha, the Agagite, the enemy of all the Jews, had plotted against the Jews to destroy them, and had cast Pur, that is the lot, to consume them, and to destroy them.
Јер Аман, син Амедатин Агагеј непријатељ свих Јудејаца намисли за Јудејце да их истреби, и баци Фур, то јест жреб, да их потре и истреби.
25 But when the matter came before the king, he commanded by letters that his wicked device, which he had devised against the Jews, should return upon his own head, and that he and his sons should be hanged on the gallows.
Али кад Јестира изиђе пред цара, он заповеди књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце обрати на његову главу, и обесише њега и синове његове на вешала.
26 Therefore they called these days Purim, after the name of Pur. Therefore because of all the words of this letter, and of that which they had seen concerning this matter, and that which had come to them,
Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради својих речи те књиге и ради оног што видеше, тако и ради оног што им се догоди,
27 the Jews ordained, and took upon them, and upon their seed, and upon all such as joined themselves to them, so that it should not fail, that they would keep these two days according to the writing of it, and according to the appointed time of it, every year.
Поставише Јудејци и примише на се и на семе своје и на све који се удруже с њима да је непроменљиво да славе та два дана као што је написано за њих и на време које је за њих одређено, сваке године,
28 And that these days should be remembered and kept throughout every generation, every family, every province, and every city, and that these days of Purim should not fail from among the Jews, nor the remembrance of them perish from their seed.
И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у семену њиховом.
29 Then Esther the queen, the daughter of Abihail, and Mordecai the Jew, wrote with all authority to confirm this second letter of Purim.
И писа царица Јестира, кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут.
30 And he sent letters to all the Jews, to the hundred twenty-seven provinces of the kingdom of Ahasuerus, with words of peace and truth,
И разасла књигу свим Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира и речима љубазним и истинитим,
31 to confirm these days of Purim in their appointed times, according as Mordecai the Jew and Esther the queen had enjoined them, and as they had ordained for themselves and for their seed in the matter of the fastings and their cry.
Да тврдо држе дане Фурим на време као што им је поставио Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што сами поставише себи и семену свом за спомен посту њиховом и викању њиховом.
32 And the commandment of Esther confirmed these matters of Purim, and it was written in the book.
Тако заповест Јестирина потврди уредбу за Фурим, и би записано у књигу.
