2 Samuel 11
1 And it came to pass, at the return of the year, at the time when kings go out to battle, that David sent Joab, and his servants with him, and all Israel. And they destroyed the sons of Ammon, and besieged Rabbah. But David remained at Jerusalem.
А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.
2 And it came to pass at evening, that David arose from off his bed, and walked upon the roof of the king's house. And from the roof he saw a woman bathing, and the woman was very beautiful to look upon.
И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи.
3 And David sent and inquired after the woman. And one said, Is not this Bathsheba, the daughter of Eliam, the wife of Uriah the Hittite?
И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?
4 And David sent messengers, and took her. And she came in to him, and he lay with her (for she was purified from her uncleanness), and she returned to her house.
И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући.
5 And the woman conceived. And she sent and told David, and said, I am with child.
И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам.
6 And David sent to Joab, saying, Send me Uriah the Hittite. And Joab sent Uriah to David.
Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.
7 And when Uriah came to him, David asked of him how Joab did, and how the people fared, and how the war prospered.
И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.
8 And David said to Uriah, Go down to thy house, and wash thy feet. And Uriah departed out of the king's house, and a gift from the king followed him.
Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско.
9 But Uriah slept at the door of the king's house with all the servants of his lord, and did not go down to his house.
Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој.
10 And when they had told David, saying, Uriah did not go down to his house, David said to Uriah, Have thou not come from a journey? Why did thou not go down to thy house?
И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој?
11 And Uriah said to David, The ark, and Israel, and Judah, abide in booths, and my lord Joab, and the servants of my lord, are encamped in the open field. Shall I then go into my house, to eat and to drink, and to lie with my wife? As thou live, and as thy soul lives, I will not do this thing.
А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.
12 And David said to Uriah, Remain here today also, and tomorrow I will let thee depart. So Uriah abode in Jerusalem that day, and the morrow.
Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан.
13 And when David had called him, he ate and drank before him, and he made him drunk. And at evening he went out to lie on his bed with the servants of his lord, but did not go down to his house.
И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде.
14 And it came to pass in the morning, that David wrote a letter to Joab, and sent it by the hand of Uriah.
А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.
15 And he wrote in the letter, saying, Set ye Uriah in the forefront of the hottest battle, and retire ye from him, that he may be smitten, and die.
А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.
16 And it came to pass, when Joab kept watch upon the city, that he assigned Uriah to the place where he knew that valiant men were.
И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи.
17 And the men of the city went out, and fought with Joab. And there fell some of the people, even of the servants of David, and Uriah the Hittite died also.
И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин.
18 Then Joab sent and told David all the things concerning the war.
Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.
19 And he charged the messenger, saying, When thou have made an end of telling all the things concerning the war to the king,
И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју,
20 it shall be that, if the king's wrath arise, and he says to thee, Why did ye go so near to the city to fight? Did ye not know that they would shoot from the wall?
Ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града?
21 Who smote Abimelech the son of Jerubbesheth? Did not a woman cast an upper millstone upon him from the wall so that he died at Thebez? Why did ye go so near the wall? Then thou shall say, Thy servant Uriah the Hittite is dead also.
Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.
22 So the messenger went, and came and told David all that Joab had sent him.
И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав.
23 And the messenger said to David, The men prevailed against us, and came out to us into the field, and we were upon them even to the entrance of the gate.
И рече гласник Давиду: Беху јачи од нас, и изиђоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.
24 And the shooters shot at thy servants from off the wall. And some of the king's servants are dead, and thy servant Uriah the Hittite is dead also.
А стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевих, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.
25 Then David said to the messenger, Thus thou shall say to Joab, Let not this thing displease thee, for the sword devours one as well as another. Make thy battle stronger against the city, and overthrow it. And encourage thou him.
Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овог сад оног; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.
26 And when the wife of Uriah heard that Uriah her husband was dead, she made lamentation for her husband.
А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.
27 And when the mourning was past, David sent and took her home to his house, and she became his wife, and bore him a son. But the thing that David had done displeased Jehovah.
А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не беше по вољи Господу шта учини Давид.
