1 Kings 1
1 Now king David was old and stricken in years, and they covered him with clothes, but he did not get warm.
А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.
2 Therefore his servants said to him, Let there be sought for my lord the king a young virgin. And let her stand before the king, and take care of him. And let her lie in thy bosom, that my lord the king may get warmth.
Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.
3 So they sought for a fair damsel throughout all the borders of Israel, and found Abishag the Shunammite, and brought her to the king.
И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.
4 And the damsel was very fair. And she took care of the king, and ministered to him, but the king knew her not.
А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.
5 Then Adonijah the son of Haggith exalted himself, saying, I will be king. And he prepared chariots for him, and horsemen, and fifty men to run before him.
А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.
6 And his father had not displeased him at any time in saying, Why have thou done so? And he was also a very handsome man. And he was born after Absalom.
И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.
7 And he conferred with Joab the son of Zeruiah, and with Abiathar the priest. And, following Adonijah, they helped him.
И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
8 But Zadok the priest, and Benaiah the son of Jehoiada, and Nathan the prophet, and Shimei, and Rei, and the mighty men who belonged to David, were not with Adonijah.
Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
9 And Adonijah killed sheep and oxen and fatlings by the stone of Zoheleth, which is beside En-rogel. And he called all his brothers, the king's sons, and all the men of Judah, the king's servants.
Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
10 But he did not call Nathan the prophet, and Benaiah, and the mighty men, and Solomon his brother.
Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.
11 Then Nathan spoke to Bathsheba the mother of Solomon, saying, Have thou not heard that Adonijah the son of Haggith reigns, and David our lord does not know it?
Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.
12 Now therefore come, let me, I pray thee, give thee counsel, that thou may save thine own life, and the life of thy son Solomon.
Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.
13 Go and get thee in to king David, and say to him, Did thou not, my lord, O king, swear to thy handmaid, saying, Assuredly Solomon thy son shall reign after me, and he shall sit upon my throne? Why then does Adonijah reign?
Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?
14 Behold, while thou yet talk there with the king, I also will come in after thee, and confirm thy words.
И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.
15 And Bathsheba went in to the king into the chamber. And the king was very old, and Abishag the Shunammite was ministering to the king.
И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.
16 And Bathsheba bowed, and did obeisance to the king. And the king said, What do thou want?
И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?
17 And she said to him, My lord, thou swore by Jehovah thy God to thy handmaid, saying, Assuredly Solomon thy son shall reign after me, and he shall sit upon my throne.
А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.
18 And now, behold, Adonijah reigns, and thou, my lord the king, do not know it.
А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.
19 And he has slain oxen and fatlings and sheep in abundance, and has called all the sons of the king, and Abiathar the priest, and Joab the captain of the army, but he has not called Solomon thy servant.
Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.
20 And thou, my lord the king, the eyes of all Israel are upon thee, that thou should tell them who shall sit on the throne of my lord the king after him.
Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.
21 Otherwise it will come to pass, when my lord the king shall sleep with his fathers, that I and my son Solomon shall be considered offenders.
Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.
22 And, lo, while she yet talked with the king, Nathan the prophet came in.
И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.
23 And they told the king, saying, Behold, Nathan the prophet. And when he came in before the king, he bowed himself before the king with his face to the ground.
И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.
24 And Nathan said, My lord, O king, have thou said, Adonijah shall reign after me, and he shall sit upon my throne?
И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом?
25 For he has gone down this day, and has slain oxen and fatlings and sheep in abundance, and has called all the king's sons, and the captains of the army, and Abiathar the priest. And, behold, they are eating and drinking before him, and say, Live, king Adonijah.
Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија.
26 But me, even me thy servant, and Zadok the priest, and Benaiah the son of Jehoiada, and thy servant Solomon, he has not called.
Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог.
27 Is this thing done by my lord the king, and thou have not shown to thy servants who should sit on the throne of my lord the king after him?
Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега.
28 Then king David answered and said, Call Bathsheba to me. And she came into the king's presence, and stood before the king.
А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.
29 And the king swore, and said, As Jehovah lives, who has redeemed my soul out of all adversity,
Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,
30 truly as I swore to thee by Jehovah, the God of Israel, saying, Assuredly Solomon thy son shall reign after me, and he shall sit upon my throne in my stead. Surely so I will do this day.
Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас.
31 Then Bathsheba bowed with her face to the earth, and did obeisance to the king, and said, Let my lord king David live forever.
Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека!
32 And king David said, Call to me Zadok the priest, and Nathan the prophet, and Benaiah the son of Jehoiada. And they came before the king.
Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара.
33 And the king said to them, Take with you the servants of your lord, and cause Solomon my son to ride upon my own mule, and bring him down to Gihon.
А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона;
34 And let Zadok the priest and Nathan the prophet anoint him there king over Israel. And blow ye the trumpet, and say, Live, king Solomon.
И нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун!
35 Then ye shall come up after him, and he shall come and sit upon my throne, for he shall be king in my stead. And I have appointed him to be prince over Israel and over Judah.
Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.
36 And Benaiah the son of Jehoiada answered the king, and said, Truly. Jehovah, the God of my lord the king, say so too.
А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара.
37 As Jehovah has been with my lord the king, even so be he with Solomon, and make his throne greater than the throne of my lord king David.
Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида.
38 So Zadok the priest, and Nathan the prophet, and Benaiah the son of Jehoiada, and the Cherethites and the Pelethites, went down, and caused Solomon to ride upon king David's mule, and brought him to Gihon.
И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.
39 And Zadok the priest took the horn of oil out of the tent, and anointed Solomon. And they blew the trumpet, and all the people said, Live, king Solomon.
И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун!
40 And all the people came up after him, and the people piped with pipes, and rejoiced with great joy, so that the earth quivered with the sound of them.
И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове.
41 And Adonijah and all the guests who were with him heard it as they had made an end of eating. And when Joab heard the sound of the trumpet, he said, Why is this noise of the city being in an uproar?
И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?
42 While he yet spoke, behold, Jonathan the son of Abiathar the priest came. And Adonijah said, Come in, for thou are a worthy man, and bring good news.
И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.
43 And Jonathan answered and said to Adonijah, Truly our lord king David has made Solomon king.
А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем.
44 And the king has sent with him Zadok the priest, and Nathan the prophet, and Benaiah the son of Jehoiada, and the Cherethites and the Pelethites. And they have caused him to ride upon the king's mule.
Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.
45 And Zadok the priest and Nathan the prophet have anointed him king in Gihon. And they have come up from there rejoicing, so that the city rang again. This is the noise that ye have heard.
И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.
46 And also Solomon sits on the throne of the kingdom.
И Соломун је већ сео на царски престо.
47 And moreover the king's servants came to bless our lord king David, saying, Thy God make the name of Solomon better than thy name, and make his throne greater than thy throne. And the king bowed himself upon the bed.
И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.
48 And also thus said the king, Blessed be Jehovah, the God of Israel, who has given one of my seed to sit on my throne this day, my eyes even seeing it.
Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи.
49 And all the guests of Adonijah were afraid, and rose up, and every man went his way.
Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.
50 And Adonijah feared because of Solomon. And he arose, and went, and caught hold on the horns of the altar.
А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.
51 And it was told Solomon, saying, Behold, Adonijah fears king Solomon, for, lo, he has laid hold on the horns of the altar, saying, Let king Solomon swear to me first that he will not kill his servant with the sword.
И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем.
52 And Solomon said, If he shall show himself a worthy man, there shall not a hair of him fall to the earth, but if wickedness be found in him, he shall die.
А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.
53 So king Solomon sent, and they brought him down from the altar. And he came and did obeisance to king Solomon. And Solomon said to him, Go to thy house.
И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој.
