Psalmen 147
1 Looft den HEERE, want onzen God te psalmzingen is goed, dewijl Hij liefelijk is; de lof is betamelijk.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 De HEERE bouwt Jeruzalem; Hij vergadert Israels verdrevenen.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Hij geneest de gebrokenen van hart, en Hij verbindt hen in hun smarten.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Hij telt het getal der sterren; Hij noemt ze allen bij namen.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Onze Heere is groot en van veel kracht; Zijns verstands is geen getal.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 De HEERE houdt de zachtmoedigen staande; de goddelozen vernedert Hij, tot de aarde toe.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Zingt den HEERE bij beurte met dankzegging; psalmzingt onzen God op de harp.
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Die de hemelen met wolken bedekt, Die voor de aarde regen bereidt; Die het gras op de bergen doet uitspruiten;
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Die het vee zijn voeder geeft; aan de jonge raven, als zij roepen.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Hij heeft geen lust aan de sterkte des paards; Hij heeft geen welgevallen aan de benen des mans.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 De HEERE heeft een welgevallen aan hen, die Hem vrezen, die op Zijn goedertierenheid hopen.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 O Jeruzalem! roem den HEERE; o Sion! loof uw God.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Want Hij maakt de grendelen uwer poorten sterk; Hij zegent uw kinderen binnen in u.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Die uw landpalen in vrede stelt; Hij verzadigt u met het vette der tarwe.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Hij zendt Zijn bevel op aarde; Zijn woord loopt zeer snel.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Hij geeft sneeuw als wol; Hij strooit den rijm als as.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Hij werpt Zijn ijs heen als stukken; wie zou bestaan voor Zijn koude?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Hij zendt Zijn woord, en doet ze smelten; Hij doet Zijn wind waaien, de wateren vloeien henen.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Hij maakt Jakob Zijn woorden bekend, Israel Zijn inzettingen en Zijn rechten.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Alzo heeft Hij geen volk gedaan; en Zijn rechten, die kennen zij niet. Hallelujah!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
