< Psalmen 102 >

1 Een gebed des verdrukten, als hij overstelpt is, en zijn klacht uitstort voor het aangezicht des HEEREN. O HEERE! hoor mijn gebed, en laat mijn geroep tot U komen.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Verberg Uw aangezicht niet voor mij, neig Uw oor tot mij ten dage mijner benauwdheid; ten dagen als ik roep, verhoor mij haastelijk.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Want mijn dagen zijn vergaan als rook, en mijn gebeenten zijn uitgebrand als een haard.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Mijn hart is geslagen en verdord als gras, zodat ik vergeten heb mijn brood te eten.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Mijn gebeente kleeft aan mijn vlees, vanwege de stem mijns zuchtens.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 Ik ben een roerdomp der woestijn gelijk geworden, ik ben geworden als een steenuil der wildernissen.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 Ik waak, en ben geworden als een eenzame mus op het dak.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 Mijn vijanden smaden mij al den dag; die tegen mij razen, zweren bij mij.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Want ik eet as als brood, en vermeng mijn drank met tranen.
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 Vanwege Uw verstoordheid en Uw groten toorn; want Gij hebt mij verheven, en mij weder nedergeworpen.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 Mijn dagen zijn als een afgaande schaduw, en ik verdor als gras.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 Maar Gij, HEERE! blijft in eeuwigheid, en Uw gedachtenis van geslacht tot geslacht.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Gij zult opstaan, Gij zult U ontfermen over Sion, want de tijd om haar genadig te zijn, want de bestemde tijd is gekomen.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Want Uw knechten hebben een welgevallen aan haar stenen, en hebben medelijden met haar gruis.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Dan zullen de heidenen den Naam des HEEREN vrezen, en alle koningen der aarde Uw heerlijkheid.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 Als de HEERE Sion zal opgebouwd hebben, in Zijn heerlijkheid zal verschenen zijn,
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 Zich gewend zal hebben tot het gebed desgenen, die gans ontbloot is, en niet versmaad hebben hunlieder gebed;
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Dat zal geschreven worden voor het navolgende geslacht; en het volk, dat geschapen zal worden, zal den HEERE loven;
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Omdat Hij uit de hoogte Zijns heiligdoms zal hebben nederwaarts gezien; dat de HEERE uit den hemel op de aarde geschouwd zal hebben;
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 Om het zuchten der gevangenen te horen, om los te maken de kinderen des doods;
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 Opdat men den Naam des HEEREN vertelle te Sion, en Zijn lof te Jeruzalem;
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 Wanneer de volken samen zullen vergaderd worden, ook de koninkrijken, om den HEERE te dienen.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Hij heeft mijn kracht op den weg ter nedergedrukt; mijn dagen heeft Hij verkort.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Ik zeide: Mijn God! neem mij niet weg in het midden mijner dagen; Uw jaren zijn van geslacht tot geslacht.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Gij hebt voormaals de aarde gegrond, en de hemelen zijn het werk Uwer handen;
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 Die zullen vergaan, maar Gij zult staande blijven; en zij alle zullen als een kleed verouden; Gij zult ze veranderen als een gewaad, en zij zullen veranderd zijn.
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 Maar Gij zijt Dezelfde, en Uw jaren zullen niet geeindigd worden.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 De kinderen Uwer knechten zullen wonen, en hun zaad zal voor Uw aangezicht bevestigd worden.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

< Psalmen 102 >