Job 6
1 Maar Job antwoordde en zeide:
А Јов одговори и рече:
2 Och, of mijn verdriet recht gewogen wierd, en men mijn ellende samen in een weegschaal ophief!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Want het zou nu zwaarder zijn dan het zand der zeeen; daarom worden mijn woorden opgezwolgen.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Want de pijlen des Almachtigen zijn in mij, welker vurig venijn mijn geest uitdrinkt; de verschrikkingen Gods rusten zich tegen mij.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Rochelt ook de woudezel bij het jonge gras? Loeit de os bij zijn voeder?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Wordt ook het onsmakelijke gegeten zonder zout? Is er smaak in het witte des dooiers?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Mijn ziel weigert uw woorden aan te roeren; die zijn als mijn laffe spijze.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Och, of mijn begeerte kwame, en dat God mijn verwachting gave;
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 En dat het Gode beliefde, dat Hij mij verbrijzelde, Zijn hand losliet, en een einde met mij maakte!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Dat zou nog mijn troost zijn, en zou mij verkwikken in den weedom, zo Hij niet spaarde; want ik heb de redenen des Heiligen niet verborgen gehouden.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Wat is mijn kracht, dat ik hopen zou? Of welk is mijn einde, dat ik mijn leven verlengen zou?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Is mijn kracht stenen kracht? Is mijn vlees staal?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Is dan mijn hulp niet in mij, en is de wijsheid uit mij verdreven?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Aan hem, die versmolten is, zou van zijn vriend weldadigheid geschieden; of hij zou de vreze des Almachtigen verlaten.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Mijn broeders hebben trouwelooslijk gehandeld als een beek; als de storting der beken gaan zij door;
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Die verdonkerd zijn van het ijs, en in dewelke de sneeuw zich verbergt.
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 Ten tijde, als zij van hitte vervlieten, worden zij uitgedelgd; als zij warm worden, verdwijnen zij uit haar plaats.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 De gangen haars wegs wenden zich ter zijde af; zij lopen op in het woeste, en vergaan.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 De reizigers van Thema zien ze, de wandelaars van Scheba wachten op haar.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Zij worden beschaamd, omdat elkeen vertrouwde; als zij daartoe komen, zo worden zij schaamrood.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Voorwaar, alzo zijt gijlieden mij nu niets geworden; gij hebt gezien de ontzetting, en gij hebt gevreesd.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Heb ik gezegd: Brengt mij, en geeft geschenken voor mij van uw vermogen?
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 Of bevrijdt mij van de hand des verdrukkers, en verlost mij van de hand der tirannen?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Leert mij, en ik zal zwijgen, en geeft mij te verstaan, waarin ik gedwaald heb.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 O, hoe krachtig zijn de rechte redenen! Maar wat bestraft het bestraffen, dat van ulieden is?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Zult gij, om te bestraffen, woorden bedenken, en zullen de redenen des mismoedigen voor wind zijn?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Ook werpt gij u op een wees; en gij graaft tegen uw vriend.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Maar nu, belieft het u, wendt u tot mij, en het zal voor ulieder aangezicht zijn, of ik liege.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Keert toch weder, laat er geen onrecht wezen, ja, keert weder; nog zal mijn gerechtigheid daarin zijn.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Zou onrecht op mijn tong wezen? Zou mijn gehemelte niet de ellenden te verstaan geven?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
