< Job 11 >
1 Toen antwoordde Zofar, de Naamathiet, en zeide:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Zou de veelheid der woorden niet beantwoord worden, en zou een klapachtig man recht hebben?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Zouden uw leugenen de lieden doen zwijgen, en zoudt gij spotten, en niemand u beschamen?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Want gij hebt gezegd: Mijn leer is zuiver, en ik ben rein in uw ogen.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Maar gewisselijk, och, of God sprak, en Zijn lippen tegen u opende;
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 En u bekend maakte de verborgenheden der wijsheid, omdat zij dubbel zijn in wezen! Daarom weet, dat God voor u vergeet van uw ongerechtigheid.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Zult gij de onderzoeking Gods vinden? Zult gij tot de volmaaktheid toe den Almachtige vinden?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 Zij is als de hoogten der hemelen, wat kunt gij doen? Dieper dan de hel, wat kunt gij weten? (Sheol )
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol )
9 Langer dan de aarde is haar maat, en breder dan de zee.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Indien Hij voorbijgaat, opdat Hij overlevere of vergadere, wie zal dan Hem afkeren?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Want Hij kent de ijdele lieden en Hij ziet de ondeugd; zou Hij dan niet aanmerken?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Dan zal een verstandeloos man kloekzinnig worden; hoewel de mens als het veulen eens woudezels geboren is.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Indien gij uw hart bereid hebt, zo breid uw handen tot Hem uit.
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 Indien er ondeugd in uw hand is, doe die verre weg; en laat het onrecht in uw tenten niet wonen.
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Want dan zult gij uw aangezicht opheffen uit de gebreken, en zult vast wezen, en niet vrezen.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Want gij zult de moeite vergeten, en harer gedenken als der wateren, die voorbijgegaan zijn.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Ja, uw tijd zal klaarder dan de middag oprijzen; gij zult uitvliegen, als de morgenstond zult gij zijn.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 En gij zult vertrouwen, omdat er verwachting zal zijn; en gij zult graven, gerustelijk zult gij slapen;
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 En gij zult nederliggen, en niemand zal u verschrikken; en velen zullen uw aangezicht smeken.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Maar de ogen der goddelozen zullen bezwijken, en de toevlucht zal van hen vergaan; en hun verwachting zal zijn de uitblazing der ziel.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.