Psalmen 74
1 Een onderwijzing, voor Asaf. O God! waarom verstoot Gij in eeuwigheid? Waarom zou Uw toorn roken tegen de schapen Uwer weide?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Gedenk aan Uw vergadering, die Gij van ouds verworven hebt; de roede Uwer erfenis, die Gij verlost hebt; den berg Sion, waarop Gij gewoond hebt.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Hef Uw voeten op tot de eeuwige verwoestingen; de vijand heeft alles in het heiligdom verdorven.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Uw wederpartijders hebben in het midden van Uw vergaderplaatsen gebruld; zij hebben hun tekenen tot tekenen gesteld.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 Een ieder werd er bekend als een, die de bijlen omhoog aanbrengt in de dichtigheid van een geboomte.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 Alzo hebben zij nu derzelver graveerselen samen met houwelen en beukhamers in stukken geslagen.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Zij hebben Uw heiligdommen in het vuur gezet; ter aarde toe hebben zij de woning Uws Naams ontheiligd.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Zij hebben in hun hart gezegd: Laat ze ons te zamen uitplunderen; zij hebben alle Gods vergaderplaatsen in het land verbrand.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Wij zien onze tekenen niet; er is geen profeet meer, noch iemand bij ons, die weet, hoe lang.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Hoe lang, o God! zal de wederpartijder smaden? Zal de vijand Uw Naam in eeuwigheid lasteren?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Waarom trekt Gij Uw hand, ja, Uw rechterhand af? Trek haar uit het midden van Uw boezem; maak een einde.
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Evenwel is God mijn Koning van ouds af, Die verlossingen werkt in het midden der aarde.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Gij hebt door Uw sterkte de zee gespleten; Gij hebt de koppen der draken in de wateren verbroken.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Gij hebt de koppen des Leviathans verpletterd; Gij hebt hem tot spijs gegeven aan het volk in dorre plaatsen.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Gij hebt een fontein en beek gekliefd; Gij hebt sterke rivieren uitgedroogd.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 De dag is Uwe, ook is de nacht Uwe; Gij hebt het licht en de zon bereid.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Gij hebt al de palen der aarde gesteld; zomer en winter, die hebt Gij geformeerd.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Gedenk hieraan; de vijand heeft den HEERE gesmaad, en een dwaas volk heeft Uw Naam gelasterd.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Geef aan het wild gedierte de ziel Uwer tortelduif niet over; vergeet den hoop Uwer ellendigen niet in eeuwigheid.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Aanschouw het verbond; want de duistere plaatsen des lands zijn vol woningen van geweld.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Laat den verdrukte niet beschaamd wederkeren; laat den ellendige en nooddruftige Uw Naam prijzen.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Sta op, o God! twist Uw twistzaak; gedenk der smaadheid, die U van den dwaze wedervaart den ganse dag.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Vergeet niet het geroep Uwer wederpartijders; het getier dergenen, die tegen U opstaan, klimt geduriglijk op.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
