Psalmen 73
1 Een psalm van Asaf. Immers is God Israel goed, dengenen, die rein van harte zijn.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 Maar mij aangaande, mijn voeten waren bijna uitgeweken; mijn treden waren bijkans uitgeschoten.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 Want ik was nijdig op de dwazen, ziende der goddelozen vrede.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 Want er zijn geen banden tot hun dood toe, en hun kracht is fris.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 Zij zijn niet in de moeite als andere mensen, en worden met andere mensen niet geplaagd.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Daarom omringt hen de hovaardij als een keten; het geweld bedekt hen als een gewaad.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Hun ogen puilen uit van vet; zij gaan de inbeeldingen des harten te boven.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 Zij mergelen de lieden uit, en spreken boselijk van verdrukking; zij spreken uit de hoogte.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 Zij zetten hun mond tegen den hemel, en hun tong wandelt op de aarde.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Daarom keert zich Zijn volk hiertoe, als hun wateren eens vollen bekers worden uitgedrukt,
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 Dat zij zeggen: Hoe zou het God weten, en zou er wetenschap zijn bij den Allerhoogste?
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Ziet, dezen zijn goddeloos; nochtans hebben zij rust in de wereld; zij vermenigvuldigen het vermogen.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Immers heb ik te vergeefs mijn hart gezuiverd, en mijn handen in onschuld gewassen.
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 Dewijl ik den gansen dag geplaagd ben, en mijn straffing is er alle morgens.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 Indien ik zou zeggen: Ik zal ook alzo spreken; ziet, zo zou ik trouweloos zijn aan het geslacht Uwer kinderen.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 Nochtans heb ik gedacht om dit te mogen verstaan; maar het was moeite in mijn ogen;
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 Totdat ik in Gods heiligdommen inging, en op hun einde merkte.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Immers zet Gij hen op gladde plaatsen; Gij doet hen vallen in verwoestingen.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 Hoe worden zij als in een ogenblik tot verwoesting, nemen een einde, worden te niet van verschrikkingen!
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 Als een droom na het ontwaken! Als Gij opwaakt, o Heere, dan zult Gij hun beeld verachten.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 Als mijn hart opgezwollen was, en ik in mijn nieren geprikkeld werd,
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 Toen was ik onvernuftig, en wist niets; ik was een groot beest bij U.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Ik zal dan geduriglijk bij U zijn; Gij hebt mijn rechterhand gevat;
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 Gij zult mij leiden door Uw raad; en daarna zult Gij mij in heerlijkheid opnemen.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Wien heb ik nevens U in den hemel? Nevens U lust mij ook niets op de aarde!
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 Bezwijkt mijn vlees en mijn hart, zo is God de Rotssteen mijns harten, en mijn Deel in eeuwigheid.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 Want ziet, die verre van U zijn, zullen vergaan; Gij roeit uit, al wie van U afhoereert;
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 Maar mij aangaande, het is mij goed nabij God te wezen; ik zet mijn betrouwen op den Heere HEERE, om al Uw werken te vertellen.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
