Psalmen 69
1 Een psalm van David, voor den opperzangmeester, op Schoschannim. Verlos mij, o God! want de wateren zijn gekomen tot aan de ziel.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Ik ben gezonken in grondeloze modder, waar men niet kan staan; ik ben gekomen in de diepten der wateren, en de vloed overstroomt mij.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Ik ben vermoeid van mijn roepen, mijn keel is ontstoken, mijn ogen zijn bezweken, daar ik ben hopende op mijn God.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Die mij zonder oorzaak haten, zijn meer dan de haren mijns hoofds; die mij zoeken te vernielen, die mij om valse oorzaken vijand zijn, zijn machtig geworden; wat ik niet geroofd heb, moet ik alsdan wedergeven.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 O God! Gij weet van mijn dwaasheid, en mijn schulden zijn voor U niet verborgen.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Laat hen door mij niet beschaamd worden, die U verwachten, o Heere, HEERE der heirscharen, laat hen door mij niet te schande worden, die U zoeken, o God Israels!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Want om Uwentwil draag ik versmaadheid; schande heeft mijn aangezicht bedekt.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Ik ben mijn broederen vreemd geworden, en onbekend aan mijner moeders kinderen.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Want de ijver van Uw huis heeft mij verteerd; en de smaadheden dergenen, die U smaden, zijn op mij gevallen.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 En ik heb geweend in het vasten mijner ziel; maar het is mij geworden tot allerlei smaad.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 En ik heb een zak tot mijn kleed aangedaan; maar ik ben hun tot een spreekwoord geworden.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Die in de poort zitten, klappen van mij; en ik ben een snarenspel dergenen, die sterken drank drinken.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Maar mij aangaande, mijn gebed is tot U, o HEERE; er is een tijd des welbehagens, o God! door de grootheid Uwer goedertierenheid; verhoor mij door de getrouwheid Uws heils.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Ruk mij uit het slijk, en laat mij niet verzinken; laat mij gered worden van mijn haters, en uit de diepten der wateren.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Laat de watervloed mij niet overstromen, en laat de diepte mij niet verslinden; en laat den put zijn mond over mij niet toesluiten.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Verhoor mij, o HEERE, want Uw goedertierenheid is goed; zie mij aan naar de grootheid Uwer barmhartigheden.
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 En verberg Uw aangezicht niet van Uw knecht, want mij is bange; haast U, verhoor mij.
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Nader tot mijn ziel, bevrijd ze; verlos mij om mijner vijanden wil.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Gij weet mijn versmaadheid, en mijn schaamte, en mijn schande; al mijn benauwers zijn voor U.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 De versmaadheid heeft mijn hart gebroken, en ik ben zeer zwak; en ik heb gewacht naar medelijden, maar er is geen; en naar vertroosters, maar heb ze niet gevonden.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Ja, zij hebben mij gal tot mijn spijs gegeven; en in mijn dorst hebben zij mij edik te drinken gegeven.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Hun tafel worde voor hun aangezicht tot een strik, en tot volle vergelding tot een valstrik.
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Laat hun ogen duister worden, dat zij niet zien; en doe hun lenden gedurig waggelen.
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Stort over hen Uw gramschap uit; en de hittigheid Uws toorns grijpe hen aan.
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Hun paleis zij verwoest; in hun tenten zij geen inwoner.
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Want zij vervolgen, dien Gij geslagen hebt; en maken een praat van de smart Uwer verwonden.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Doe misdaad tot hun misdaad, en laat hen niet komen tot Uw gerechtigheid.
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Laat hen uitgedelgd worden uit het boek des levens, en met de rechtvaardigen niet aangeschreven worden.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Doch ik ben ellendig en in smart; Uw heil, o God! zette mij in een hoog vertrek.
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Ik zal Gods Naam prijzen met gezang, en Hem met dankzegging grootmaken.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 En het zal den HEERE aangenamer zijn dan een os, of een gehoornde var, die de klauwen verdeelt.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 De zachtmoedigen, dit gezien hebbende, zullen zich verblijden; en gij, die God zoekt, ulieder hart zal leven.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Want de HEERE hoort de nooddruftigen, en Hij veracht Zijn gevangenen niet.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Dat Hem prijzen de hemel en de aarde, de zeeen, en al wat daarin wriemelt.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Want God zal Sion verlossen, en de steden van Juda bouwen; en aldaar zullen zij wonen, en haar erfelijk bezitten;
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 En het zaad Zijner knechten zal haar beerven; en de liefhebbers Zijns Naams zullen daarin wonen.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
